Šest i po godina posle rođenja sina, rodim prelepu devojčicu velikih plavih očiju. Od uvek je bila posebna i po svemu drugačija od brata.
Kad je imala oko dve-tri godine počela je čudno da se ponaša. Sve je manje pričala, zatvarala se u sebe, odbijala komunikaciju i na sve reagovala histeričnim vrištanjem…
Osećala sam se krivom i poraženo.Svi su mi govorili da mi je dete autistično, ali sam je ja znala u dušu i videla u njenim očima da je nešto drugo u pitanju.
I bila sam u pravu, istraumirana zbog vaspitačice upala je u selektivni mutizam. Nakon puno truda, rada, pažnje, strpljenja i ljubavi i moja princeza je puna života, predivna , brbljiva, odličan djak i sa sjajem u okicama…. A ja-ponosna mama.
