Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje, a analogno prema kalendaru zapadnih hrišćana, drugi dan u sedmici nakon Vaskrsa, budući da im je uskrsna nedelja prvi dan.
Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak. Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju koju je mironosnicama na Hristovom grobu javio anđeo blagovesnik Gavrilo.
Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost.
To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan.
Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”.To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.
U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice.
Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta:Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.
(Espreso/Stil/Opanak/Prenela: N.J)
