Da li zlostavljanje životinja u detinjstvu i u kom periodu, može da bude indikator delinkvencije, agresivog, pa i krimogenog ponašanja? U poslednjih par dana u Srbiji su počinjena da stravična zločina, dečak (13) je u OŠ “Vladislav Ribnikar” usmrtio devetoro ljudi a sedam ranio, a kod Mladenovca je U.B (21) izveo krvavi pir nasumično pucajući iz automatske puške na grupe mladih. Stravični epilog ovog zločina je osmoro ubijenih i 14 ranjenih.
Prema informacijama koje su procurile u javnost i svedočenju osoba koje su poznavale U.B, još u ranoj mladosti je pokazivao znake nasilja, tačnije iživljavao se nad životinjama. Da li je ovo pokazatelj agresije i znak da će dete izrasti u nasilnika i ubicu?
Specijalista klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, psihijatar dr Aleksandra Dutina u gostovanju u jutarnjem programu TV Pink kaže da kada dete ispolji bilo koju vrstu socijalno neprihvatljivog ponašanja, maltretira životinje, nanosi im bol, da to uvek treba da bude alarm roditeljima.
“Deca uzrasta šest, sedam godina, nemaju tu sposobnost da razumeju šta životinji rade. Ne znaju šta je bol šta je patnja… Ponašaju se prema njoj kao prema igrački”, kaže dr Dutina i napominje da u tom uzrastu roditelji treba da objasne detetu da je životinja živo biće, da ona oseća kad je povređuju i da ne treba tako da postupaju s njom.
U kasnijem periodu, ako se ispolji ovakvo ponašenje, to je već ozbiljan znak upozorenja, kaže dr Dutina. Deca su u tom periodu svesna da njihovo ponašanje uzrokuje bol, a ako to rade biću koje im je ljubimac, koje je tu da ih bezuslovno voli, to može da bude pokazatelj da postoji poremećaj.
“Skoro svi nasilnici u svojoj biografiji imaju podatak da su bili nasilni prema životinjama ili da su bili svedoci nasilja”, kaže dr Dutina, ali dodaje da ukoliko je ova vrsta zlostavljanja primećena kod deteta, to nužno ne mora da znači da će biti nasilnik. Samo jedna trećina dece kod koje je uočeno ovakvo ponašanje izraste u nasilnike, dok se kod drugih ta vrsta neprihvatljivog ponašanja “ispravi” i dete se usmeri na pravi put.
O dečaku koji je počinio masakr u OŠ “Vladsislav Ribnikar” i koji je, prema informacijama koje su se pojavile u medijima, vrlo svesno odabrao kada svoj plan da sprovede u delo pre svoje 14. godine (u tom slučaju bi moglo da mu se sudi za zločin), kao i način na koji je pozvao policiju i predao sve, vrlo smireno i staloženo, svestan da bi mu policijske snage na taj način ne mogu praktično ništa, ne mogu da mu naude sve i da hoću, izazvala je burne poklemike u javnosti.
“To nam donekle govori o promišljenosti, pa i zrelosti. Nama je nepojmljivo da neko od 13 godina može da, žargonski rečeno, “dobaci” dotle da se bavi time da li će biti kažnjen ili ne za nešto tako strašno.”
Procena zrelosti se radi u svim psihijatrijskim ustanovama po nalogu suda. Tim psihijatara, psihologa radi sudsko veštačenje, razgovara, uzima podatke, prati ponašanje, šta verbalizuje i na osnovu svega toga donosi sud, daje stvoje mišljenje o trenutnom stanju.
O tome što je dečak, osumnjičeni za masakr u školi “vladislav Ribnikar” priznao zločin, pa u nedavnoj izjavi porekao, rekavši da je “imao prekid filma”, to bi sada bilo nagađanje zašto je o uradio, smatra dr Dutina. O motivima će zaključiti veštaci koji s njim razgovaraju, koji prate njegovo ponašanje…
“Ali, svakako ovo što se desilo mora da bude šok i za tu osobu koja je to učinila. Mi pričamo o nekome ko ima 13 godina i ko nikada ranije nije tako nešto uradio. Suočavanje mora da postoji”, objasnila je dr Aleksandra.
