U moru informacija o dečaku koji je u sredu u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ usmrtio osmoro đaka i školskog čuvara, izostala je jedna – šta je urađeno kada je on premešten u drugo odeljenje i da li se sa njim razgovaralo. Da li je tu prihvaćen, a očito je da nije bio.
Ovo su reči dr Zorana Dimitrijevića, penzionisanog neuropsihijatra i dečjeg psihijatra iz Užica koji je u svojoj karijeri, što preventivno, što kurativno, radio sa preko 60.000 dece. On ukazuje na detalje koji bi mogli da odgovore na pitanje u kakvom je zaista odnosu dečak bio sa ostalom decu. Tri detalja dosta govore: Činjenice da nije prihvaćen ni u novom odeljenju, što implicira da je problem ipak bio u njemu, zatim da je u novom odeljenju bio u razredu sa odlikašima, decom sličnom sebi, koja nisu imala razloga da ga zadirkuju zbog toga i konačno, podatak da je vrlo brzo po premeštaju, umesto da da šansu novoj sredini, on počeo da pravi spisak za ubistvo.
Kod nas je praksa, kaže on, da kada dete ima problem u školi, koji ne može da se reši, pogotovo ako je neprihvaćen i u konfliktu sa okolinom, da se premesti u drugo odeljenje ili drugu školu.
Smatra se da će promena sredine doprineti poboljšanju, ali, nažalost, to dete se stručno ne prati da bi se utvrdilo da li je u pitanju mentalni poremećaj ili poremećaj ponašanja kod zdravog deteta. Samo dan posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dobili smo potvrdu tome kada je bivša učenica gimnazije „Ruđer Bošković“ nožem povredila učenika i profesorku, pa je privedena u psihijatrijsku ustanovu – kaže dr Dimitrijević.
On predlaže da se kao zakonska odreba uvede da svako dete koje napravi nešto neželjeno uputi na opservaciju u zdravstvenu ustanovu, a time bi se, smatra, rešile mnoge stvari. Rad sa decom koja su primetno napadna, agresivna, ili pak povučena i izolovana od sredine u socijalnom smislu, dodaje penzionisani lekar, zahteva timski rad na donošenju procene njihovog zdravstvenog stanja i neprekidno praćenje.
Pre nego što je ubio osmoro školskih drugova i čuvara dečak nije ništa napravio, ali je indikativno što je bio povučen i neprihvaćen. Za psihijatriju su uočljivija deca koja su povučena, izopštena iz okoline i nemaju pravu komunikaciju sa vršnjacima, od dece koja su živahna, slobodnija – objašnjava ovaj lekar.
Simptomatično je, ukazuje dr Zoran Dimitrijević, da odličan đak koji je pritom postizao uspehe na takmičenjima, traži premeštaj u drugo odeljenje zato što ga ne prihvataju drugovi među kojima takođe ima odličnih đaka.
Ako ga đaci nisu prihvatili ni u drugom odeljenju to ukazuje da je problem postojao kod njega. Da li je se iko zapitao u školi zbog čega deca ne prihvataju odličnog đaka i dobrog dečka. Koliko sam razumeo, odmah posle prebacivanja u drugo odeljenje on je počeo da pravi plan kome će da naudi. Voleo bih da čujem od nekoga iz škole da kaže da li se sa njim i njegovim roditeljima razgovaralo o razlozima zašto traži premeštaj i kasnije kada je prebačen u drugo odeljenje – navodi neuropsihijatar i dečji psihijatar iz Užica.
