TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Profesor Radomir Folić koji je doživeo razorni zemljotres otkrio je na koja se dva mesta nikako ne treba skrivati u slučaju potresa.
Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa.
Problem profita je veliki neprijatelj gradnje i zato je, ističe profesor Radomir Folić, najbitnije kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu.
Folić posebno ukazuje na primenu “trouglova života”, sigurnih prolaza u slučaju zemljotresa. Ukazuje da treba stati pored stola, a nikako se ne skrivati ispod. Takođe, upozorava Folić najopasnije je skloniti se ispod stepeništa i kod ulaznih vrata.
Folić je opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.
On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani ‘trougao života’, a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti trouglovi su sigurni tu – objašnjava Folić.
Takođe, upozorava da se nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.
Zastrašujuće je na snimcima iz Turske to što se ruše soliteri i stambene zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje. Istovremeno, celi blokovi ostaju neoštećeni.
Radomir Folić objašnjava da te zgrade naoko izgledaju dobro građene, ali da stručnjak odmah uoči da nije građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik.
Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine – ukazuje profesor.
Folić kaže da ga često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u “IMS” sistemu od prenapregnutog betona. Međutim, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata.
Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne – precizirao je Folić.
Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.
Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove.
