Ruski vojnici, navodno, beže iz odrešenih oblasti u Ukrajini, ostavljaju oružje i opremu. A šta ako je sve to deo mračne taktike bivšeg oficira KGB?
Kako bi situacija u Ukrajini mogla postati daleko opasnija? Posle nekoliko dana zamašene ukrajinske kontraofanzive, rusko ministarstvo odbrane objavilo je da povlači svoje snage iz dve oblasti u ukrajinskoj oblasti Harkov.
U video izjavi, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se našalio rekavši da “ruska vojska ovih dana pokazuje najbolje što može – pokazuje leđa.” Ukrajinci su slavili, i to s pravom. Dok su ruski portparoli rekli da se ruske snage “repozicioniraju” uoči nove ofanzive, novinari na terenu dovode u sumnju takve izjave iz dva razloga – Rusi su odustali od toga da krenu na Kijev a s druge strane ruske snage su otišle u tolikoj žurbi da su za sobom ostavile brojno oružje i opremu, piše portal “19fortyfive”.
Ovaj ukrajinski napredak pokazuje hrabrost, veštinu i odlučnost ukrajinskih snaga i pokazuje da naša podrška čini razliku svakog dana na bojnom polju“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare 9. septembra.
Razmišljajući o svom nedavnom putovanju u Ukrajinu, državni sekretar Entoni Blinken je na istoj konferenciji za novinare primetio: „Čak i kada je predsednik Putin bacio udario koliko je mogao protiv Ukrajine ranije ovog leta, Ukrajina je primila udarac i sada se on povlači.”
Iako je ispravno slaviti rusku poraz, rat možda ulazi u daleko opasniju fazu. Razmislite ovako – ako je ruski predsednik Vladimir Putin, umoran od iscrpljivanja, odlučio da upotrebi taktičko nuklearno oružje, da li bi rusko ponašanje na terenu bilo drugačije od onoga čega smo svedoci sada – brzo povlačenje, i ostavljanje ključne opreme? Odgovor je – ne, ne bi bilo.
Bajdenova administracija je dozvolila da strah od ruskog nuklearnog oružja samoodvrati i ograniči isporuke oružja koje je ukrajinskim snagama bilo potrebno u prvim nedeljama rata. Na sreću oni su prepoznali koliko nepristojna politika koja se vodi strahom i slabostima može biti. To, međutim, ne znači da Sjedinjene Države i NATO ne bi trebalo da imaju plan za vanredne situacije kako da spreče rusku upotrebu nuklearnog oružja, ali i da odgovore na njegovu upotrebu ako Putin sada pređe granicu.
Bela kuća i američka obaveštajna su možda uverene da će biti upozorene na vreme ako Putin izda naređenje za postavljanje taktičkog nuklearnog oružja. Oni možda veruju da će satelitske fotografije i obaveštajni podaci pružiti jasnu sliku. Ali setimo se kako je pokojni vođa Al Kaide Bin Laden koristio staromodne glasnike, a ne e-poštu ili mobilne telefone.
Tokom svog rata sa Izraelom 2006. godine, Hezbolah je uspešno demonstrirao sposobnost da prikrije rakete dugog dometa, zahvaljujući i diverzijama koje su dizajnirane da budu otkrivene, kao i drugim podzemnim objektima, koje su sve izgradili severnokorejski inženjeri. Ovo ne sugeriše severnokorejski ugao prema Ukrajini, ali svakako, ruski stratezi gledaju na lekcije izvučene iz svakog sukoba. Niti je nužno tačno da bi Putin unapred pokušao da sakrije taktičku
Putin bi mogao da računa na to da će Vašington i Brisel uvek tražiti razlog da ne deluju ili ne eskaliraju sukob. Jednostavno rečeno, Putin bi mogao izračunati da će se Vašington jednostavno primiriti dok ne prođe opasnost od odmazde. Iz tog razloga bi Bela kuća i NATO trebalo unapred da mu jasno stave do znanja da to neće uspeti. Oni bi trebalo da detaljno opišu bol koji će Rusija pretrpiti ako povlačenje bude zbog upotrebe taktičke nuklearne sile protiv ukrajinskih snaga i gradova.
Takav bol ne bi trebalo da uključuje samo sankcije već i jačanje sposobnosti Ukrajine da proširi zonu neprijateljstva na celu Rusiju, od Baltičkog mora do Tihog okeana. Takođe bi trebalo da detaljno navedu eventualne finansijske i teritorijalne reparacije koje se duguju Ukrajini i svim zemljama koje se nalaze niz vetar od bilo kakvog radioaktivnog izlaganja, kao i onim zemljama koje su dugo bile žrtve ruske neformalne imperije.
