Sjedinjene Države nemaju mnogo načina da prate značajnu zalihu protivtenkovskog, protivavionskog i drugog naoružanja koje su poslale u Ukrajinu, kažu izvori za CNN.
Ova “slepa tačka” je velikim delom posledica odstustva američke vojske na terenu i lake prenosivosti manjih sistema koji sada prelaze granicu. Bajdenova administracija je toga svesna i spremna da preuzme taj rizik.
Kratkoročno, SAD vide prenos opreme vredne stotine miliona dolara kao vitalnu za sposobnost Ukrajinaca da odupru invaziji Moskve. Visoki zvaničnik odbrane rekao je da je to “sigurno najveća pošiljka nekoj partnerskoj zemlji koja je u sukobu”. Ali rizik, kažu američki zvaničnici i analitičari odbrane, je da bi dugoročno, nešto od tog oružja moglo da završi u rukama drugih vojski i milicija koje SAD nisu nameravale da naoružaju.
Izvor upućen u američke obaveštajne službe rekao je da Vašington kraće vreme može da prati oružje ali da “kad uđe u maglu rata, nemamo ništa”, oprema “pada u veliku crnu rupu” i posle kraćeg vremena nestaje.
Prilikom donošenja odluke da pošalje milijarde dolara oružja i opreme u Ukrajinu, Bajdenova administracija je uzela u obzir rizik da neke od pošiljki na kraju završe na neočekivanim mestima, rekao je zvaničnik odbrane. Ali sada, rekao je zvaničnik, administracija smatra neuspeh adekvatnog naoružavanja Ukrajine kao veći rizik.
Pošto američka vojska nije na terenu, SAD i NATO se u velikoj meri oslanjaju na informacije koje pruža ukrajinska vlada. Privatno, zvaničnici priznaju da Ukrajinci daju samo informacije koje će ojačati njihov argument za više pomoći, više oružja i više diplomatske pomoći.
“To je rat – sve što oni urade i kažu javno je osmišljeno da im pomogne da pobede u ratu. Svaka javna izjava je informativna operacija, svaki intervju, svako emitovanje nastupa Zelenskog je informativna operacija“, rekao je drugi izvor upoznat sa zapadnim obaveštajnim službama. “To ne znači da greše što to rade”.
Mesecima su američki i zapadni zvaničnici nudili detaljne izveštaje o tome šta Zapad zna o statusu ruskih snaga u Ukrajini: broj žrtava, borbena moć, zalihe oružja, kakvu municiju koriste i gde. Ali kada je reč o ukrajinskim snagama, zvaničnici priznaju da Zapad – uključujući SAD – ima neke rupe u informacijama. Zapadne procene ukrajinskih žrtava su takođe maglovite, prema dva izvora upoznata sa američkim i zapadnim obaveštajnim službama.
“Teško je ući u trag kada niko nije na terenu”, rekao je jedan izvor upoznat sa obaveštajnim podacima.
Bajdenova administracija i zemlje NATO-a kažu da obezbeđuju oružje Ukrajini na osnovu onoga što ukrajinske snage kažu da im je potrebno, bilo da se radi o prenosivim sistemima poput projektila Džavelin i Stinger ili slovačkom sistemu protivvazdušne odbrane S-300 koji je poslat prošle nedelje.
Rakete i puške i municiju Džavelin i Stinger je prirodno teže pratiti nego veće sisteme poput S-300, koji je isporučen železnicom. Iako džavelini imaju serijske brojeve, malo je načina da se prati njihov prenos i upotreba u realnom vremenu, kažu izvori upoznati sa ovim pitanjem.
Prošle nedelje su SAD pristale da Kijevu obezbede opremu velike snage za koju su neki zvaničnici Bajdenove administracije do pre nekoliko nedelja smatrali da predstavlja preveliki rizik za eskalaciju, uključujući 11 helikoptera Mi-17, 18 topova haubica od 155 mm i još 300 Svičblejd dronova. Ali veliki deo te opreme još nije “onlajn”, a Svičblejdovi su mobilni dronovi za jednokratnu upotrebu koje je teško pratiti.
“Ne bih mogao da vam kažem gde se nalaze u Ukrajini i da li ih Ukrajinci koriste u ovom trenutku“, rekao je novinarima prošle nedelje visoki zvaničnik odbrane. “Ne podnose nam izveštaje o svakoj meti i vremenu upotrebe oružja. Možda nikada nećemo tačno znati u kom stepenu koriste svičblejdove”.
Ministarstvo odbrane ne izdvaja oružje koje šalje za određene jedinice, rekao je sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi.
Kamione natovarene paletama oružja koje je obezbedilo Ministarstvo odbrane pokupe ukrajinske oružane snage – prvenstveno u Poljskoj – i zatim ih odvezu u Ukrajinu, rekao je Kirbi. “nda je na Ukrajincima da odrede kuda idu i kako će raspoređeni unutar zemlje”, dodao je.
Izvor iz Kongresa je istakao da, iako SAD nisu na terenu u Ukrajini, Vašington ima alate da sazna šta se dešava mimo onoga što Ukrajinci govore, napominjući da SAD u velikoj meri koriste satelitske snimke i čini se da i ukrajinska i ruska vojska koristite komercijalnu komunikacionu opremu.
Drugi izvor iz Kongresa rekao je da američka vojska smatra da su informacije koje dobija od Ukrajine generalno pouzdane, jer SAD obučavaju i opremaju ukrajinsku vojsku već osam godina, razvijajući snažne odnose. Ali to ne znači da ne postoje neke slepe tačke, rekao je izvor, kao što je operativni status ukrajinskih S-300. Džordan Koen, analitičar za odbranu i spoljnu politiku na institutu CATO koji se fokusira na prodaju oružja, rekao je da je najveća opasnost vezana za poplavu oružja koje se sliva u Ukrajinu, ono šta se dešava kada se rat završi ili pređe u neku vrstu dugotrajnog zastoja.
Takav rizik je deo svakog razmatranja da se oružje pošalje u inostranstvo. Decenijama su SAD slale oružje u Avganistan, prvo da naoružaju mudžahedine u njihovoj borbi protiv sovjetske vojske, a zatim da naoružaju avganistanske snage u njihovoj borbi protiv talibana.
Nešto od tog oružja je završilo na crnom tržištu, uključujući protivvazdušne rakete Stinger, iste vrste koje SAD sada šalju Ukrajini.
Poznato je da su se Sjedinjene Države borile da povrate stingere nakon sovjetskog rata u Avganistanu. Nisu uspele da pronađu sve i kada su same SAD izvršile invaziju na Avganistan 2001. godine, neki zvaničnici su strahovali da bi talibani mogli da ih iskoriste protiv Sjedinjenih Država.
Drugo oružje je završilo u rukama američkih protivnika. Veliki deo onoga što su SAD ostavile da pomognu avganistanskim snagama postalo je deo arsenala talibana nakon kolapsa avganistanske vlade i vojske.
Problem nije jedinstven samo za Avganistan. Oružje prodato Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima našlo se u rukama boraca povezanih sa Al-Kaidom i Iranom.
Rizik da se sličan scenario desi u Ukrajini takođe postoji, priznao je zvaničnik odbrane. Generalni inspektor Ministarstva odbrane objavio je 2020. izveštaj u kojem je izrazio zabrinutost zbog praćenja krajnje upotrebe oružja koje se šalje u Ukrajinu. Ali imajući u vidu skoro nezasite kratkoročne potrebe ukrajinskih snaga za više oružja i municije, dugoročni rizik da oružje završi na crnom tržištu ili u pogrešnim rukama smatran je prihvatljivim, rekao je zvaničnik.
“Ovo bi mogao biti problem za 10 godina, ali to ne znači da ne bi trebalo o tome da razmišljamo“, rekao je Koen, analitičar CATO-a. “Preko 50 miliona komada municije – sva ta municija neće biti korišćena samo za borbu protiv Rusa. Na kraju će ta municija biti zloupotrebljena, namerno ili ne“.
Zvaničnici su manje zabrinuti – bar za sada – da će oružje pasti u ruke Rusa. Izvor upućen u rad obaveštajnih službi primetio je da neuspeh Rusije da zadrži velike delove teritorije ili prisili na predaju ukrajinske jedinice znači da je to oružje ili korišćeno ili da ostaje u ukrajinskim rukama.
Za sada se čini da Rusija nije imala uspeha u presretanju ili uništavanju pošiljki opreme. Treći izvor upoznat sa obaveštajnim podacima rekao je da se ne čini da je Rusija aktivno napadala zapadne pošiljke oružja koje ulaze u Ukrajinu – iako je nejasno zašto tačno, posebno pošto SAD imaju obaveštajne podatke koje Rusi žele i o tome su razgovarali javno i privatno.
Postoji niz teorija zašto su pošiljke do sada pošteđene, dodao je izvor, uključujući i to da ruske snage jednostavno ne mogu da ih pronađu – oružje i oprema se šalju u neobeleženim vozilima i često se transportuju noću. Takođe može biti da ruskim snagama ponestaje municije i da ne žele da je troše na nasumične kamione osim ako nisusigurni da su deo konvoja oružja.
Iako je u ponedeljak Rusija tvrdila da je uništila skladište “blizu Lavova“, u kojem su se nalazile “velike pošiljke“ oružja koje su Ukrajini dale Sjedinjene Države i evropske zemlje, CNN nije mogao da potvrdi tvrdnju.
Ali generalno gledano, ni Rusija nema savršenu obaveštajnu vidljivost u Ukrajini, primetio je ovaj izvor, a njeni vazdušni kapaciteti iznad zapadne Ukrajine, gde dolaze pošiljke, su izuzetno ograničeni zbog ukrajinskih sistema protivvazdušne odbrane.
Pentagon javno kaže da još nije video pokušaje Rusije da omete transfere oružja ili pošiljke koje se kreću unutar Ukrajine.
“Letovi i dalje idu u pretovarna mesta u regionu. I dalje se organizuje kopneno kretanje ovog materijala unutar Ukrajine. Svakog dana u ukrajinske ruke dolazi bezbednosna pomoć, oružje i materijal i oprema za podršku“, Kirbi je rekao u četvrtak.
“Nastavićemo da to radimo koliko god možemo, najbrže što možemo. Nismo videli nikakve napore Rusije da zaustavi taj tok. I zato ćemo samo nastaviti da to radimo“, dodao je on. “Svakodnevno gledamo, pratimo, menjamo, prilagođavamo po potrebi”.
