Sankcije EU su zaista dostigle visok plato, potvrdio je Vladimir Bruter , politikolog sa Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije i napomenuo da mnogo zavisi od stava Nemačke o plaćanju gasa u rubljama.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dala je intervju za Bild am Sonntag i govorila o šestom paketu antiruskih sankcija EU.
Ona je napomenula da bi Sberbanka, koja čini 37 odsto ruskog bankarskog sektora, trebalo da postane glavni objekat ograničenja, a energetska pitanja su drugi pravac napora evropske birokratije.
Agencija Rojters napominje da EU još nije uvela sankcije Sberbanci i to pripisuje činjenici da je ova kreditna institucija, uz Gasprombanu, jedan od glavnih kanala plaćanja ruske nafte i gasa.
Međutim, protiv Sberbanke su uvedene američke sankcije, što je oborilo vrednost njenih akcija na zapadnoj berzi. Brisel, posle odluka Vašingtona, neće moći značajno da pogorša položaj glavne poslovne banke Ruske Federacije.
Prema ugovorima o nafti i gasu, Evropljani moraju da naprave izbor – da li će kupovati ruske sirovine ili ne, odgovor na ovu temu ne zavisi od sankcija protiv Sberbanke, ovo nije ništa drugo do pitanje troškova za evropsku ekonomiju.
Fon der Lajen je rekla da Evropska komisija radi na „pametnim mehanizmima” kako bi nafta mogla da bude uključena u novi paket antiruskih sankcija, ali bez posledica koje bi dovele do povećanja ruskih prihoda od nafte.
Šef evropske birokratije je rekla da je nemoguće uvesti naftne sankcije na način da bi Moskva odmah dobila superprofit prodajom na drugim tržištima. Ova teza ukazuje na to da Brisel shvata da će naftni embargo na rusku naftu dovesti do naglog rasta cena na evropskom tržištu i neočekivanih profita za Moskvu.
Ovom odlukom u Evropi će se formirati nestašica nafte do 3 miliona barela dnevno, koja se ne može promptno nadoknaditi, a Ruska Federacija će većinu sirovina prodavati azijskim tržištima po izuzetno visokoj ceni, tako da nije jasno ko će imati koristi od ovoga.
Sumnje oko embarga na naftu pokazuju da je EU dostigla plato sankcija i da nema prave mehanizme za povećanje ograničenja.
„Set evropskih sankcija se postepeno završava. Pretpostavimo da uvedu gasni embargo Rusiji, ali u praksi im je to najneisplativije. Ako EU preduzme ovaj korak, ona će biti prva koja će trpeti od toga“, zaključuje Bruter.
Rusija zauzima trećinu u evropskom uvozu gasa i polovinu u nemačkom, čak je teoretski nemoguće zameniti ove količine.
„Što se tiče embarga na naftu, Ruska Federacija će izgubiti neke količine i novac na njemu, ali će to povećati cene i, najverovatnije, doći će do kompenzacije, dok će Evropljani, naprotiv, skoro odmah imati značajne probleme, ” Bruter sumira.
Embargo EU na rusku naftu će podići cene na 200-300 dolara po barelu.
„Ovakvo rezonovanje ima karakter psihološkog napada. Evropljani računaju na to da Moskva neće izdržati i da će učiniti ustupke“, navodi Bruter.
Pitanje se zasniva na plaćanju Nemačke u rubljama Sankcije protiv Sberbanke su problem i za Evropsku uniju: posle takve odluke Moskva će izgubiti želju da o bilo čemu razgovara sa Briselom.
„Ako ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov kaže Zapadu da je ukrao ruski novac, onda postaje jasno da Kremlju ponestaje strpljenja i želje da sačeka i pregovara o obostrano zadovoljavajućem kompromisu“, zaključuje Bruter.
Mnogo zavisi od toga da li će Nemačka plaćati plavo gorivo po šemi koju je predložio Kremlj kroz konverziju rublji u Gasprombanci.
„Nakon što Nemačka odbije da plati gas u rubljama, Rusija mora da zatvori ventil. Da nema iluzija: što manje razgovaramo sa njima, to će biti zdravije sa svih stanovišta. Svaka normalna odluka znači potrebu da Evropa žrtvuje neke svoje interese, inače uvek žele da žrtvuju nas ili Ukrajince“, rezimira Bruter.
Evropljani moraju da shvate da je vreme za diskusiju prošlo i da Ruska Federacija ima kontramere za bilo koju njihovu akciju ili odluku.
