Ove nedelje, rekao je visoki vojni zvaničnik NATO-a za BBC, “Rusi očigledno nisu postigli svoje ciljeve i verovatno neće”.
Pa, šta je pošlo naopako? Pokušavajući da dobije odgovor na to pitanje, BBC se konsultovao s visokim zapadnim vojnim oficirima i obaveštajnim zvaničnicima o greškama koje je Rusija napravila.
Rusija svakako ima jednu od najvećih i najmoćnijih oružanih sila na svetu, ali to nije bilo očito u početnoj fazi invazije na Ukrajinu. Mnogi vojni analitičari na Zapadu bili su iznenađeni njeinim dosadašnjim učinkom na bojnom polju, a jedan ga je opisao “otužnim”.
Prva greška Rusije bila je potcenjivanje snage otpora i sposobnosti znatno manjih oružanih snaga Ukrajine. Rusija ima godišnji proračun za obranu veći od šezdeset milijardi dolara, nasuprot ukrajinskih nešto više od četiri milijarde dolara.
Istovremeno, izgleda da je Rusija, kao i mnogi drugi, precenila svoje vojne snage. Predsednik Putin je krenuo u ambiciozan program modernizacije vojske, a možda je i pritom on poverovao u sopstvenu reklamu.
Visoki britanski vojni zvaničnik rekao je da je veći deo ruskih investicija potrošen na ogroman nuklearni arsenal i testiranja, što je uključivalo razvoj novog oružja kao što su hipersonične rakete. Rusija je navodno proizvela najnapredniji tenk na svetu – T-14 Armata. Viđen je na moskovskoj Paradi pobede na Crvenom trgu, ali nije viđen u borbi.
Većina onoga što je Rusija poslala na bojišta su stariji tenkovi T-72, oklopni transporteri, artiljerija i raketni bacači. Na početku invazije, Rusija je imala jasnu prednost u vazduhhu jer su borbeni avioni, koji su leteli blizu granice, brojčano nadmašili ukrajinsko vazduhoplovstvo za više od tri prema jedan.
Većina vojnih analitičara pretpostavljala je da će invazijska sila brzo pokazati superiornost na nebu, ali nije. Ukrajinska protivvazdušna obrana se i dalje pokazuje efikasnom, ograničavajući sposobnost Rusije za manevriranje.
Moskva je takođe pretpostavila da će njene specijalne snage igrati važnu ulogu, pomažući da se zada brz, odlučujući udarac. Visoki zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je za BBC da Rusija misli kako bi mogla rasporediti lakše jedinice, kao što su Spetsnatz i VDV padobranci, “kako bi eliminisala mali broj branitelja i to bi bilo to”.
Ali, u prvih nekoliko dana njihov helikopterski napad na aerodrom Hostomel, nedaleko od Kijeva, odbijen je, uskraćujući Rusiji vazdušni most za dovođenje trupa, opreme i zaliha. Umesto toga, Rusija je morala transportovati svoje zalihe uglavnom zemljanim putem.
Time su se stvorile gužve i tačke zastoja koje su laka meta za ukrajinske snage u zasedi. Neka teška oklopna vozila skrenula su s puta samo da bi zaglavila u blatu, pojačavajući sliku vojske koja je “zapela”. U međuvremenu, ruska duga oklopna kolona sa severa, koju su snimili sateliti, još uvijek nije uspela opkoliti Kijev.
Najznačajniji napredak je došao s juga, gde su bili u mogućnosti koristiti železničke linije za snabdevanje svojih snaga. Britanski ministar odbrane rekao je za BBC da su snage predsednika Putina “izgubile zamah”: “Oni su zaglavili i polako, ali sigurno podnose značajne žrtve.”
Rusija je angažovala snage od oko 190.000 vojnika za ovu invaziju i većina njih je već poslata u bitku. Ali oni su već izgubili oko 10 posto te snage.
Ne postoje pouzdani podaci o razmerima ruskih ili ukrajinskih gubitaka. Ukrajina tvrdi da je ubila 14.000 ruskih vojnika, iako SAD procenjuju da je u pitanju verojatno pola tog broja.
Zapadni zvaničnici kažu da takođe postoje dokazi o opadanju morala među ruskim borcima, a jedan tvrdi da je on “vrlo, vrlo nizak”. Drugi konstatuje da je trupama “hladno, da su umorne i gladne” jer su već nedeljama čekale u snegu u Bjelorusiji i Rusiji pre nego što su dobile naređenje za invaziju.
Rusija je već bila prinuđena da angažuje dodatne trupe kako bi nadoknadila gubitke, uključujući preseljenje rezervnih jedinica s istoka zemlje i iz Armenije.
Zapadni zvaničnici također veruju da postoji “velika verojatnoća” da će se strani vojnici iz Sirije uskoro pridružiti borbi, zajedno s plaćenicima iz grupe Wagner. Visoki vojni zvaničnik NATO-a rekao je kako je to znak da se “grebe po dnu bačve”.
Rusija se namučila već s osnovnim stvarima. Postoji stara vojna izreka da amateri pričaju o taktici dok profesionalci uče logistiku. Postoje dokazi da Rusija tome nije posvetila dovoljno pažnje.
Oklopne kolone su ostale bez goriva, hrane i municije. Vozila su se pokvarila i ostavljena su napuštena, a zatim odvučena ukrajinskim traktorima. Zapadni zvaničnici takođe veruju da Rusiji možda ponestaje neke municije.
Već je ispaljeno između 850 i 900 preciznih dalekometnih projektila, uključujući krstareće rakete, koje je teže zameniti nego nenavođeno oružje. Amerikanci upozoravaju da se Rusija obratila Kini tražeći pomoć u rešavanju nekih od ovih nedostataka.
Nasuprot tome, oružje koje je Zapad isporučio u Ukrajinu stalno je pristizalo, što je podiglo moral branitelja. Sjedinjene Države su upravo objavile da će osigurati dodatnih 800 milijona dolara podrške za ukrajinsku obranu.
Osim više protivtenkovnih i protivvazdušnih raketa, očekuje se da će podrška uključiti Svičblejd, mali dron “kamikazu” razvijen u SAD-u, koji se može nositi u pre nego bude lansiran da nepogrešivo dopremi i aktivira eksplozivno punjenje na zadanim ciljevima.
Zapadni zvaničnici i dalje upozoravaju kako bi predsednik Putin mogao “udvostručiti ulog, s još većom brutalnošću”. Kažu da on još ima dovoljno vatrene moći da bombarduje ukrajinske gradove “značajno vreme”.
Uprkos neuspesima, jedan obaveštajni zvaničnik je rekao kako je malo verovatno da će predsednik Putin biti “odvraćen od svojih namera” i da će, umesto toga, “situacija eskalirati”. “Verovatno je i dalje uveren da Rusija može vojno pobediti Ukrajinu”.
Ukrajinske snage jesu pokazale žestok otpor, ali isti zvaničnik je upozorio da bi bez značajnijeg snabdevanja i one na kraju “mogle biti iscrpljene u municiji i ljudstvu”.
Izgledi su možda veći nego kako se činilo kad je rat počeo, ali izgledi i dalje nisu na strani Ukrajine.
