U sredu su ukrajinsko-ruski razgovori obeleženi neobično optimističnim izjavama obe strane, koje su ukazivale na to da se sporazum sada čini mogućim.
Najpre je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju građanima na platformi Telegram rekao da vidi „moguć prostor za kompromis“ u razgovorima sa Moskvom i naglasio da stavovi ruske delegacije sada izgledaju sve „realističniji“.
Njegov optimizam je ponovio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je kasnije tokom dana rekao da je dogovor o „neutralnom statusu“ Ukrajine blizu. „Pregovori nisu laki, iz očiglednih razloga“, rekao je Lavrov za RBC. „Ali ipak, postoji nada da ćemo postići kompromis. Sada se ozbiljno razgovara o neutralnom statusu, naravno, uz bezbednosne garancije. Lavrov je rekao i da je terminologija sporazuma već definisana i da su dve strane sada blizu dogovora o tome.
Kako navodi Fajnenšel tajms, nacrt sporazuma sada sadrži 15 tačaka i uključuje obećanja da Ukrajina neće ulaziti ni u kakve vojne saveze, da neće dozvoliti uspostavljanje stranih vojnih baza i naoružanja na svojoj teritoriji i da neće otvarati granice za pripadnike stranih zemalja. sile. Sporazum bi trebalo da uključi vojno-bezbednosne garancije saveznika kao što su Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Turska, a Kijev bi trebalo da nastavi da zadrži svoju vojsku prema sporazumu. Zauzvrat, ruske snage bi se potpuno povukle sa teritorija koje su zauzele posle 24. februara ove godine.
Prema tri izvora koji su razgovarali sa FT, Kijev bi ipak trebalo da prihvati određena ograničenja za svoje vojne snage, a potencijalni problem u pregovorima mogu biti odredbe po kojima bi zapadne zemlje garantovale bezbednost Ukrajine u budućnosti.
Ukrajinska strana već ima neprijatno iskustvo sa međunarodnim garancijama svog teritorijalnog integriteta – 1994. Rusija je obećala da će zaštititi teritorijalni integritet Ukrajine ako bude potrebno u zamenu da Kijev odustane od svog dela sovjetskog nuklearnog arsenala i preda ga Moskvi.
Prema nacrtu sporazuma, Kijev treba da obezbedi i ravnopravnu upotrebu ruskog jezika u Ukrajini, gde je ukrajinski trenutno jedini zvanični jezik, što je bio jedan od razloga agresije Rusije na Ukrajinu.
Budućnost poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, i odmetnutih pokrajina Lugansk i Donjeck, čiju je nezavisnost Moskva priznala neposredno pre početka invazije, tek treba da se odluči, a ukrajinski pregovarači kažu da je to „kompartmentalni pregovori“. kojim će se kasnije baviti, ali i da su spremni na „određene kompromise” u svom stavu po pitanju integriteta tih teritorija.
Uprkos optimizmu, ukrajinski pregovarači i dalje strahuju da bi Rusija mogla da nastavi pregovore sa „figom u džepu“ i da nagoveštaji potencijalnog kompromisnog rešenja imaju za cilj samo da daju ruskim snagama na terenu vremena da se reorganizuju, pregrupišu i popune zalihe pre nego što nastave sa snabdevanjem. ofanzive na ukrajinske gradove.
