Glumicu Ivanu Mihić domaća publika najbolje pamti po ulogama u serijama “Gore-dole” i “Srećni ljudi”, a poslednjih godina retko imamo priliku da je viđamo na malim ekranimaOna je sada rekla da trenutno živi svoj san. Još pre mog rođenja moji roditelji su kupili imanje i sazidali kuću, nedaleko od Beograda, u kojoj su živeli poslednjih desetak godina, a kroz ceo moj život tu smo provodili veliki deo leta, a ponekad i deo zime. Dunav protiče na oko dve stotine metara od kuće te sam se kao dete često kupala i igrala pored vode.
Pravila sam kućicu na drvetu, imala svoju družinu po uzoru na neke od omiljenih junaka iz dragih mi knjiga za decu, sa drugarima preko leta zarađivala za džeparac berući voće na okolnim plantažama, vozila bicikl od jutra do mraka, igrala se istraživača po okolnim šumama, s majkom pravila ajvar i džemove, a sa ocem pomagala komšiluku kada se peče rakija. Tako živopisno detinjstvo učinilo me je i danas veoma vezanom za ovaj kraj, te i sada ovde često boravim – rekla je ona za Blic.Oduvek sam volela da se bavim vrtlarstvom i uz moju majku, koja je na imanju bila glavni pejzažni arhitekta, bila sam sa tatom izvođač radova. Komšije su me hvalile, a ja uživala u tome da tati vredim kao tri sina – dodala je Ivana. U poslednje vreme zapustila je glumu i posvetila se pisanju.
Silom prilika i događaja odvojila sam se na neko vreme i od glume i od produkcije. Srećnom me čine smeh mojih sestričina Noemi i Anael, duhovitost mojih bratanaca Saše i Nikole. I sa familijom i sa mnogobrojnim prijateljima čujem se često putem Fejstajma ili Vibera i sličnih aplikacija… Strpljivo čekamo da pandemija prođe, pa da obnovimo stari način komunikacije, zagrlimo se… U slobodno vreme volim da slikam, da pravim kolaže, gledam putopisne emisije, slušam muziku, vežbam – zaključila je Mihićeva tada za pomenuti medij.
