I pored značajnog broja ljudi koji su primili bar jednu dozu vakcine, broj inficiranih kovidom raste, utisak je da je situacija u kojoj se trenutno nalazi zdravstveni sistem neizdrživa. Na pitanje da li je neophodno da se zatvori sve i posluša preporuka medicinskog dela Kriznog štaba, doktor Branimir Nestorović kaže:
“Imamo, realno, samo dve mogućnosti. Ili da se sve zatvori na neko vreme ili da se skroz otvorimo. Ovo delimično zatvranje ništa ne rešava. To do dva, do šest, vikend zatvaranje ne vodi ničemu. Virus se ne razbeži kada se zatvaramo tako parcijalno. Takvo zatvaranje samo još dodatno natera ljude da, ako tržni centri rade do dva, naprave još veću gužvu dok su prodavnice otvorene”.On je ocenio da je “ovo kraj drugog poluvremena utakmice sa virusom” i dodao da ćemo videti kakav će konačni ishod biti.
“Ovo je mnogo više političko nego zdravstveno pitanje i to je jasno već duže vreme. E sada kada će se završiti pandemija zvanično zavisi od političke volje, odnosno od toga kada će kome odgovarati da proglasi pobedu nad virusom. Zanimljivo je da je 30 američkih država najavilo potpuno otvaranje, da je Indija saopštila da je stečen kolektivni imunitet, da i da su ruski zvaničnici najavili da će priča sa koronom biti potpuno završena u avgustu”, rekao je Nestorović.
“Smeta mi što je to sve da se ispoštuje forma, a ne suština. Mi sad znamo odlične načine prevencije kovida i odlične načine lečenja. Imamo ivermektin, koji apsolutno prevenira bolest ako se uzme u prvih pet dana od kontakta sa inficiranim. Praktično se niko ne može razboleti. Znamo da se leči hidriksihlorokinom, eritromicinom, doksiciklinom, a kod hospitalnih pacijenata visoke doze vitamina C intravenski”, naveo je Nestorović za “Glas javnosti”.
“Ne vidim razlog da se vakcinišu oni koji su preležali koronu, jer znamao da je imunitet posle toga odličan. Kako se radi o virusu vrlo je sličan onome iz 2003 godine, a iskustvo je pokazalo da otpornost organizma onih koji su preležali bolest traje 15 godina. Čak naprotiv kod njih je najveća mogućnost komplikacija posle vakcinacije”, kaže doktor i dodaje da se od juna prošle godine zna da 35 odsto ljudi uopšte ne može da oboli od ove bolesti jer imaju unakrsnu reaktivnost prema drugim koronavirusima”.
Da li postojeće vakcine deluju na nove sojeve virusa?”Ima par naučnika koje pratim i koji su ostali pošteni do kraja, a prošli su mnogo gore nego ja. Mene za sada samo napadaju, možda će me skuvati na kraju, za sad plivam. Naime, profesor Didie Rault iz Marseja, poznati francuski mikrobiolog dopunio je studiju kojom je pokazao da lek hidriksihlorokin koji postoji 60 godina, a dobijale su ga milijarde ljudi, efikasan u lečenju korone”, kaže profesor Nestorović.
“On je da ovo što sad cirkuliše nije mutacija, već potpuno drugi virus, što je potvrdila i češki virusolog Merlin Ado. Zato su podaci potpuno kontradiktorni. Ogroman novac je potrošen na pravljenje vakcina i ne može se sad početi sa proizvodnjom neke druge. On se zapitao da li se može verovati proizvođačima vakcina. Fajzer je naveo da njihova vakcina pokriva i ove nove nazovi sojeve virusa, da bi proizvođač Moderne rekao da njihova nije baš efikasna kod novi tipova korone, a radi se o gotovo identičnoj vakcini”, dodaje doktor.
“A onda se naravno pojavljuje Bil Gejts, bez koga ništa ne može da prođe i najavljuje i treću dozu, a to isto ponovi i visoki službenik britanskog ministarstva zdravlja, koji još dodaje da će se u narednih deset godina morati vakcinisati na godišnjem nivo. Jednostavno kao da postoji tendencija da ovo postane trajno stanje”, ističe.
Kako kaže, ideja kolektivnog imuniteta je izbrisana. SZO je sa svog sajta skinula definiciju opšteg imuniteta, koji nastaje prirodnim putem, a umesto toga su stavili da se kolektivni imunitet stiče vakcinacijom.
“Niko ne reaguje, iako znamo da je prirodni imunitet uvek jači nego vakcinalni. Sad se javljaju radovi u kojima se navodi da je prirodni odgovor organizma slab i da ga treba pojačati vakcinom. Ja sam izgleda studirao neki drugi fakultet u odnosu na ove sadašnje, jer mene su sasvim drugačije učili veoma dobri profesori imunolozi”, zaključuje Nestorović.
