Organizam voli da budemo debeli. Imamo milion načina kako da gomilamo masti, a ni jedan efikasan način da je se rešimo. Zato je strašno teško držati dijetu i stalno ste gladni, nezadovoljni i depresivni. O tome se vrlo malo priča. Priroda favorizuje debljinu. Imamo dokaze da su oni koji su gojazni mnogo vitalniji”, kaže prof. dr Branimir Nestorović.
On navodi da je pre par meseci izašao naučni rad u kojem su ispitivali smrtnost pacijenata koji su operisani, i da se ispostavilo da umereno gojazni ljudi dva puta manje umiru posle teških kardiohirurških operacija, nego mršavi, “jer je priroda predvidela da budemo malo debeli zbog termoregulacije, da održavamo dobru težinu”.
“Ako želite stvarno da izbegnete štetne efekte gojaznosti, to je stvarno lako, prvo ne unosite prevelik broj kalorija. Treba uzimati kvalitetne kalorije, proteinski doručak, što više voća i povrća, držati stroge dijete je jako teško. Ja to volim da pričam studentima u knjizi Vokija Kostica „Kako sam pojeo sebe“ i on priča kako je pisao muziku za film „Ko to tamo peva“, pa su mu doktori zabranili da jede sve -ne smeš masno, ne smeš vako, ne smeš nako, i on danima sedi za klavirom bije po onom klaviru i uglavnom izlaze posmrtni marševi neprekidno i na kraju jedan dan njemu pukne film njemu i smaže jedan jagnjeci butić sa krompirom i napiše kompletno muziku za film, objašnjava doktor.Prema njegovim rečima gladovanje izaziva depresiju i veoma je teško izbegavati hranu, ali postoje alternative, a jedna od jednostavnih i najefikasnijih je hrono dijeta.
“A to je normalna ishrana u toku dana, posle 6 uveče ništa, samo voda, ili samo čaj nezaslađen. Poslednjih godina jako popularna taj dvodnevni post, a to je naš post u pravoslavlju, dvodnevni post se sastoji od toga da dvaput nedeljno uzimate 500 kalorija. Ako se zna da otprilike 2000 kalorije treba čoveku za normalno funkcionisanje, to je baš elementarno. Ovsena kaša, par voćki, dva puta nedeljeno. Najvažnije je izbeći efekat gladovanja, gde se čezne za hranom, sanjate hranu i odjednom puknete i ispraznite frizider, prejedete se”, savetuje Nestorović i dodaje da taj dan kad gladujete imuni sistem doživljava neverovatnu stimulaciju.
“Naučno je dokazano da kad pojedete nešto, telo oslobađa dopamin i to nas čini zadovoljnim. Problem kod ljudi koji su gojazni jeste što uzimaju veće količine hrane koja dovodi do prekomerne stimulacije želuca, tada se dopamin sve manje luči i oni moraju da pojedu sve više i više da bi doživeli to zadovoljstvo. Taj efekat se stalno smanjuje i oni moraju da jedu sve više. I u mozgu se stvara sve manje dopamina, takođe prestaje da se luči hormon leptin, takozvani hormon sitosti i više nemaju osećaj zadovoljstva nakon jela i opet su gladni.
Zato nije loše na kraju obroka uzeti neke integralne žitarice jer je naučno dokazano postojanje hormona koji se zove irisin, a upravo žitarice izazivaju sintezu tog hormona koji normalizuje insulin, jer mi smo gladni od povišenog nivoa insulina, tako da nije loše na kraju obroka popiti čašu crnog vinog i uzeti neke integralne žitarice, zaključuje dr Nestorović.
