Srbija je mnogo bolje reagovala nego Italija, Španija ili Francuska.Epidemija još nije dostigla vrhunac. Naredne nedelje će biti presudne u borbi protiv pandemije, a Guo Jubiao iz Odeljenja za pulmologiju i intenzivnu negu Treće pridružene bolnice Sun Jat-Sen univerziteta u ekskluzivnom intervjuu za „Alo!“, na pitanje kako ocenjuje trenutnu situaciju u Srbiju odgovara:
- Otkako smo došli u Srbiju pomno pratimo epidemiološku situaciju i sudeći po broju testiranih osoba, prema broju pozitivnih, hospitalizovanih i bolesnika sa težom kliničkom slikom, kao i onih koji su na respiratorima, i broja preminulih, vidimo da epidemiološka situacija u Srbiji i dalje ide uzlaznim linijom. To može da se vidi na osnovu dva broja: onoga dana kada smo došli u Srbiju, 21. marta, bilo je 50-tak potvrđenih slučajeva, a sada imamo više od 2.600 potvrđenih, što govori o širenju epidemije. Verovatno će se mnogi u Srbiji pitati da li je ova epidemija stavljena pod kontrolu i da li smo došli do njenog vrhunca. Rekao bih da je još rano govoriti o tome, ima još vremena do vrhunca epidemije. Evo, u sredu je potpisan ugovor o donaciji Kine Srbiji, o dve laboratorije, 10. aprila bi trebalo da dođu tehničari iz kompanije koji će raditi na testiranju. Čim se poveća broj testiranih osoba, povećavaće se i broj potvrđenih slučajeva, ali je jako vazno napomenuti da je potrebno rano otkrivanje prisustva ovog virusa, da bi se smanjio broj teško obolelih osoba. Samim tim će se povećati broj osoba koje su testirane. Istina je da broj osoba koje su pozitivne raste kako se povećava broj testiranja, ali je treba reći i da je broj pacijenata na intenzivnoj nezi u okviru svetskog proseka, iznosi oko 10 odsto. Znam da sve ovo što sam sada rekao deluje kao loša vest, ali to je proces. Videli smo u Kini i Italiji da, kada se ovaj virus pojavi, ubrzano raste broj obolelih, povećava se i broj ljudi koji izgube bitku sa virusom, a onda dođe do svog vrhunca i održava se neko vreme. Tek u toj fazi, uz efikasnu primenu mera prevencije i kontrole, počinje da opada broj novozaraženih. To je proces koji mora da prođe, a dobra vest je da je Vlada Srbije dala instrukcije svim nivoima vlasti i svim institucijama, kako bi se sveobuhvatno sprovele preventivne mere, kao i mere kontrole epidemije, uspostavljen je sistem koji se stalno poboljšava. Na primer, izgrađene su mobilne bolnice, određene su kovid-bolnice i nekovid- bolnice, nabavljena je dovoljna količina respiratora i zaštitne opreme. Vidimo da Vlada i narod Srbije zajednički deluju, a sve to daje rezultate. To su pokazatelji da se Srbija bolje pripremila za suočavanje sa epidemijom u odnosu na Italiju, Španiju ili Francusku. Ali naglašavam, još uvek nije dostignut pik epidemije, ovo nije kraj borbe, koja će trajati još mesec ili dva.
Kako ste vi i vaš tim primljeni u Srbiji?
- Odgovoriću vam kratko jednom izrekom:Osećamo se kao gosti koji su se vratili kući. Mi smo ovde došli kao gosti, ali se osećamo kao kod kuće, eto kako smo dočekani. Zaista želim da se zahvalim i predsedniku Vučiću i premijerki Ani Brnabić, i vladi i narodu na toliko velikom poverenju i ljubavi koju su iskazali prema nama.
Da li mislite da je došlo do trenutka kada je neophodno uvesti policijski čas od 24 sata u vremenskom period od nedelju dana ili duže?
- Odluku o tome treba da donese Vlada Srbije, u skladu s tim u kojoj meri će narod sarađivati, odnosno sprovoditi donesene mere. I druge evropske zemlje su uvele slične mere, zatvaranje gradova, pa i potpuno zatvaranje država, ali suština nije u uvođenju mera, nego u njihovom sprovođenju. Suština je da se strogo sprovode mere policijskog časa, da se postigne kontrola kretanja i okupljanja. Primera radi, i u Italiji postoje takve mere, zatvoreni su gradovi, ali neki ljudi kod svojih kuća i dalje organizuju zabave. U tom slučaju uvođenje policijskog časa ne daje rezultate.
Koliko ste gradova do sada obišli u Srbiji?
- Bili smo u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, Nišu, Kragujevcu i videli smo da se u nekim gradovima dobro sprovode sve potrebne mere. Posebno bih istakao vojnu bolnicu u Beogradu na Karaburmi, koja je privremeno određena kao kovid-bolnica, gde su sprovedene apsolutno sve potrebne mere koje treba da se sprovode u infektivnoj klinici, postoje dva ulaza, postoje tri zone, čista, tampon i zaražena zona, nabavljena je savremena oprema, i, što je najvažnije, sve je urađeno brzo i veoma dobro.
Da li Vas čudi da mnogi ljudi u Evropi, i u Srbiji, ne žele da nose maske kada izađu napolje?
-To verovatno ima veze sa tradicionalnim načinom razmišljanja ljudi u Evropi i SAD, jer misle da masku treba da nosi samo onaj ko je bolestan. Tako je najjednostavnije objasniti. Istina je da nošenjem maske štitimo i sebe i druge.
Kao doktor, kako Vi gledate na sve teorije zavere oko koronavirusa?
- Mi smo lekari, bavimo se lečenjem pacijenata, nismo političari, o teorijama zavere razgovaraju političari, ja ne želim da previše polemišem na tu temu. Neki su napadali Kinu, ali u samom početku bolest se pojavila u Vuhanu, ali Vuhan nije izvor zaraze. Suština je, dakle, svih tih teorija zavere da li je virus napravljen kao biološko oružje. Prema dosadašnjim saznanjima, genotip virusa u SAD, Italiji i Japanu je drugačiji. S obzirom da je u tim zemljama različit genotip virusa, postoji mogućnost da su i različiti izvori zaraza. Za teorije zavere koje govore u prilog tome da je u pitanju biološko oružje nema dovoljno dokaza i ne možemo da raspravljamo na tu temu. Postoje i priče da će se u Italiji raditi obdukcije ljudi koji su umrli zbog posledica upale pluća u oktobru 2019, pa će se videti da li je taj virus postojao pre nego što se pojavio u Vuhanu Takođe ostaje nerazjašnjeno kako se posada američkog nosača aviona mogla zaraziti ovim virusom. U Kini postoji izreka koja glasi: „Ko je čist i ispravan, uvek će takav i ostati, a ko nije, takođe će takav ostati“. Kad prođe ovaj talas pandemije, neke stvari će biti jasnije. Ono što je važno jeste da virus ne poznaje državne granice, i da svi zajedno, ceo svet, moramo da se borimo protiv njega. Ovo je velika katastrofa koja nas je sve zadesila i nema nikakvog smisla da se međusobno optužujemo. Dok je još trajao Prvi svetski rat, prisetimo se, pojavila se španska groznica. Ali, ispostavilo se da ta groznica nije potekla iz Španije, nego se najpre pojavila kod američkih vojnika, a onda je iz Amerike preneta u Evropu, i od te bolesti je umrlo desetine miliona ljudi. Sve ovo govorim imajući u vidu da se ponegde neosnovano za kovid-19 pojavljuje naziv „kineski virus“ ili „virus iz Vuhana“.
Virus je poput rakete, treba ga oboriti
- Slikovito da prikažem, epidemiološka situacija može da se posmatra kao kada poleće raketa i ide uzlaznom putanjom. Tada iskoristite vaš odbrambeni sistem da biste se zaštitili, ciljano idete ka tome da pogodite raketu. Kada je pogodite, ona krene da pada i to je naš cilj sa ovim virusom. Cela Kina, pogotovo tim stručnjaka koji je došao ovde, ponosan je na vladu i narod Srbije za sve učinjene mere i borbu protiv pandemije
Ono što sve interesuje, hoće li se ovaj virus vratiti na zimu, odnosno hoće li uslediti drugi talas?
- Ovo je potpuno novi virus, koji malo poznajemo, ovo je najlukaviji virus na svetu. Zaista je čudan, jer čovek koji nema apsolutno nikakve simptome može biti nosilac i da zarazi druge. Bez obzira da li se radi o pacijentu sa ili bez simptoma, pa čak i ako se radi o izlečenom pacijentu, i testovi pokažu da je negativan, kad izađe iz bolnice i dođe na kontrolu, kod istog tog čoveka, doduše u retkim slučajevima, može da se otkrije prisutnost tog virusa. U pitanju je složeniji virus od uobičajenog koronavirusa, lukaviji je i kao da može da stvara spoj sa svojim nosiocem kojeg pretvara u hroničnog prenosioca. A da li će se pojaviti na zimu? Ukoliko se bude ponašao kao drugi virusi, kao grip, može se očekivati da će se možda pojaviti. Uzmimo za primer Srbiju, ukoliko se pojave slični simptomi poput ovih sada, vršiće se testiranja, pogotovo na jesen, kada budete imali nove laboratorije u Beogradu i Nišu. Svakako će se pratiti epidemiološka situacija i ove zime, pa ako se pojavi slična situacija onda će se putem platformi epidemioloških službi u Srbiji reagovati i sprečiće se iznenadni udar, poput ovoga. Sada možemo da posmatramo epidemiološku situaciju u budućnosti, da predvidimo šta može da se desi. Recimo grad Vuhan je ponovo otvoren, i ukoliko se ovaj virus ponovo javi na zimu onda će se najverovatnije prvo se pojaviti u jugoistočnoj Aziji. Ipak, po mom mišljenju, male su šanse da će se virus vratiti u ovom obliku. Kovid-19 je celom svetu održao jedan čas iz koga treba da izvučemo značajne pouke. Veoma je važno to što sada Kina radi i poziva sve druge da se angažuju, veoma je važno da svi zajednički radimo na otkrivanju vakcine. Mi smo u Kini završili prvu fazu testiranja, i očekujemo da jedan deo priprema oko vakcine završimo do septembra. Pa čak i da se virus ponovo vrati, kad imamo vakcinu onda ne treba da brinemo, jer vakcina može efikasno da spreči drugi talas epidemije.
(Espreso.rs/Alo)
