Ljudi koji najviše vremena provode na ulicama naših gradova svakako jesu taksisti. Ukoliko im je dan “dobar” prevezu i nekoliko desetina putnika. U automobil uglavnom primaju svakog, a uvek se mole da vožnja bude što isplativija.Krstareći tako ulicama upoznaju razne ljude, neretko čuju i njihove životne priče, sa svakim prozbore po koju i na finalnoj destinaciji se rastanu, a neretko se i ponovo sretnu.
Naime, bila je jedna gospođa koja je svakog jutra dolazila na stanicu kod Bajlonijeve pijace i vožnju do Trga redovno plaćala novčanicom od 5.000 dinara, pričao je taksista i vidno iznerviran nastavio:
- Svakog! Nadali smo se da će joj u nekom trenutku ponestati, ali ne, svakog jutra je dolazila, sela bi kod nekog od kolega i tražila da je voze do Trga. Potom bi se kolega vraćao i u ruci držao 5.000 dinara razmišljajući gde da ih rasitni jer je sve što je imao od pazara morao da joj ostavi – priseća se naš sagovornik.
U jednom trenutku, kako nam kaže, taksisti su smislili slatku osvetu. Bilo im je potrebno nekoliko dana da ostvare svoju zamisao, ali su na kraju uspeli.
- I tako, jednog jutra približava se ona stanici, a mi je snimimo i namignemo kolegi ka čijim kolima je krenula. Drugi kolega je otvorio svoj auto i predao mu jedan mali džak. U njemu su sve bile kovanice od jednog dinara! Ravno 5.000, sve po dinar – smeje se taksista.
Kako je gospođa zvana “pet hiljada” preživela kada je taksista na Trgu počeo da joj vraća kusur sve po dinar nije hteo da nam otkrije, ali verujemo da gospođi više nije palo na pamet da se “zeza” sa 5.000 dinara!
SVAKA IM CAST…PRAVO ZAJEBANCIJA