Branko Stanković je trijumfovao u mnogobrojnim bitkama protiv nepravde
- Čovek je, za mene, mera svega. Ako oseti sopstveni bol, to znači da je živ. Ako prepozna tuđi, potvrđuje da je čovek, u najlepšem smislu ove reči. Na mom životnom putu, u mom poslu, ovoj našoj lepoj, ali i gorkoj profesiji, putokaz su mi bile ove tri rečenice. Sada sam suočen sa saznanjem da za neke čovek, ipak, ne postoji – priča za Novosti Branko Stanković, autor emisije Kvadratura Kruga.
Prenosimo ovaj tekst:
Beograd, a Bele vode kao da su nakraj sveta. Ulica Komovska, dan uoči proteklog vikenda pozvonili smo na vrata Branka Stankovića, autora kultne emisije “Kvadratura kruga”. Bele vode su njegova nova adresa na koju je “katapultiran”. Iznenada i bahato. U stan u kome nema struje, gde su popucale cevi u kupatilu, dotrajao parket… U kome on i njegova supruga Slavka tumaraju uz svetlost sveća, uz baterijske lampe. U kome ponešto spreme na plinskoj boci, a na kupanje idu kod komšija.
Razboleli su se Stankovići. Od stresa. Od nepravde. Od neljudi. Celu proteklu sedmicu sami su, čak i noću pod lampama, čistili ovaj stan kako bi preselili tek deo biblioteke, nameštaja i pokućstva. Deo su ostavili, nešto prodali, knjige poklanjali. Za to vreme apelovali su da im se struja priključi, ali je to bio doziv bez odziva. Ni po ubrzanoj proceduri EPS tokom proteklih nekoliko dana nije struju priključio, pa se svi pitamo kakva li je tek redovna procedura.
- Tako je, neko nas je prevario – kaže, kao za sebe, Branko Stanković. – Ne jednom… Dvostruku prevaru smo doživeli. Prvi put kada smo dobili stan za koji se, po Zakonu o restituciji, ispostavilo da se vraća prvobitnom vlasniku. Drugi put kada je predsednik Stambene komisije RTS-a Slavoljub Milenković izvestio Upravni odbor naše kuće da je stan koji nam dodeljuju potpuno uslovan. Milenković je, uz to, naveo da je Stankovićima sasvim dovoljan stan od 37 kvadrata, “jer kćerka više ne živi sa njima”, mada je Stambenoj komisiji bio na raspolaganju i stan od 62 kvadratna metra.
To što je osam godina živeo i proživeo sa porodicom u centru Beograda, i što je dobio upola manje kvadrata na periferiji, njemu ništa ne znači. Nije ni tražio da baš tu, u centru, dobije svoj zasluženi krov nad glavom. Bio je, jednostavno, prvi na rang-listi Stambene komisije RTS-a. Ni sada se ne žali, ni reč ne prigovara što je u Bele vode ekspresno morao da bude preseljen. I nije nas on ni pozvao da se požali. Putokaz nam je bilo tek nekoliko redova iz njegovog intervjua o emisiji “Kvadratura kruga”, koja pokreće na dobra dela, u TV dodatku naših “Novosti”. U ovom intervjuu, između ostalog, podstaknut je da odgovori na pitanje – otkud on u Belim vodama?
- Početkom protekle nedelje, vlasnik kuće kome je vraćena imovina Predrag Đajić banuo je sa sestrom i tražio da, bez pogovora, odmah napustimo stan koji sam koristio kao zakupac – govori Branko Stanković. – Nije želeo da razume da nam stan još nije uslovan za useljenje, tek 7. februara RTS je podneo zahtev EPS-u za priključenje struje, jer je uknjižba trajala tri meseca. Uz to, Đajić nije poštovao to što sam mu svojevoljno ustupio ključ od stana koji je tek našim ulaganjem obnovljen i proširen na potkrovlje. Poneo se zaista neprimereno.
Nije imao izbora. Branko je sa suprugom Slavkom, oboje novinari RTS-a, morao da napusti stan u Ulici Ilije Garašanina, u koji je tokom osam godina uložio više od 20.000 evra. Još malo da je dodao, mogao je u Belim vodama da kupi stan iste kvadrature kao ovaj koji je dobio, ne kao vlasnik, već i dalje samo kao zakupac. Koliku zakupninu će plaćati, odrediće komisija RTS-a, kojom već dve decenije rukovodi Slavoljub Milenković.
Teško je Branku. Uzdržava se da svu gorčinu iznese. Supruga Slavka je gotovo bez reči. Više puta ponavlja da ne bi volela patetiku…
- Snaći ćemo se – prenosi samo Brankove reči. – Njegovo biće je takvo da u svemu bude skroman. To je pokazao i u ovoj nevolji.
Vrtimo emisije “Kvadrature kruga”…
Branko Stanković je trijumfovao u mnogobrojnim bitkama protiv nepravde. Izvojevao ih je za male, obične ljude. Za zaboravljene i unesrećene. Za osmeh dece bez roditelja. Tragao za njihovom srećom od Horgoša do Dragaša i donosio im nadu. Njegova reč pokretala je na dobrotu i plemenitost. Množila se armija humanih ljudi u akcijama koje je pokretao da beskućnici imaju kuće. Vraćao je veru u ljude. Oneljuđene. Spajao, uprkos vremenu otuđenja, ruke dobrotvora. Govorio: “Ako si sam, ne treba da budeš i usamljen”. Osvetljavao put. A doživeo je da on, luča dobrote, bude u mraku.
- Ništa mene ne može da pokoleba, u mom biću su koreni iz kojih su davno stasali izdanci – kaže nam. – Nije meni bitno ni gde si, ni šta si… Meni je bitno kakav si. Mnoge sam nevolje junaka “Kvadrature” upio u sebe. Zato istrajavam.
Nisam u dnevnoj produkciji
Novosti su pokušale da od Slavoljuba Milenkovića dobijeu odgovor na pitanje kako je moguće da Upravni odbor RTS-a, kako svedoči Branko, izvesti da je stan namenjen porodici Stanković potpuno uslovan, a da oni ni do danas nemaju struju.
- Zašto vi mene zovete tokom vikenda da me to pitate? – uzvratio je Milenković.
- Zato što smo dnevna produkcija – odgovorio je novinar Novosti.
- Ako ste vi, ja nisam – završio je razgovor predsednik Stambene komisije RTS-a.
Upozoravao sam
Od 2016. godine upozoravam RTS i njihovog zakupca Branka Stankovića da isprazne stan u kući koja mi je vraćena u postupku restitucije – kazao je Predrag Đajić.
- Nisu su to ozbiljno shvatili, a sada se bune. Zašto je Stanković ulagao, to je njegov problem, neka ga RTS obešteti. I uopšte ne znam zašto bih ja vama to objašnjavao.
(Espreso.rs/Novosti)
