Biće napravljena baza podataka svih stradalih 1999. od marta do juna
Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića uskoro bi trebalo da bude formirana komisija koja će utvrditi tačan broj stradalih tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine. Ideja je da ona “startuje” do 24. marta, na godišnjicu početka bombardovanja.
Nova komisija biće formirana odlukom Vlade, koja će obezbediti i sredstva za njen rad. Struktura će se zasnivati na vertikalnoj organizaciji – od lokalne policijske stanice i vojnih odseka, do grobalja i crkvenih parohija. U ministarstvima, posebno vojnom i MUP, VBA i BIA, kao i na nivou pokrajine i lokalnih samouprava, biće formirane radne grupe za istraživanja, koje će imati saradnike i privremena radna tela. Svi će oni biti “pod kapom” državne komisije.
Ni posle dve decenije ne postoji tačan spisak svih žrtava, a procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a oko 6.000 ranjeno. Njihova imena, međutim, niko nije popisao, niti napravio jedinstvenu bazu podataka.
Zasada se zna da su za 78 dana agresije poginula 754 pripadnika Vojske i MUP-a. Ako bi se, pak, posmatrao period od 1. januara 1998. pa sve do kraja bombardovanja: ubijeno je 1.002 pripadnika vojske i policije.
ih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2.300 udara na našu zemlju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi! Kako se čulo na prošlogodišnjem obeležavanju dve decenije od ovog sumanutog čina, u Nišu, za to vreme ubijeno je najmanje 79 dece.
Među njima su beba Bojana Tošović iz Merdara, poginula s ocem kad su rakete pale na njihovu kuću; dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara, stradao u očevom naručju prilikom vazdušnog napada na Novi Pazar; mala Milica Rakić, ubijena na noši, u porodičnoj kući, u Batajnici; šestogodišnji Branimir Stanijanović iz okoline Aleksinca, stradao u raketiranom vozu u Grdeličkoj klisuri; brat i sestra Stevan (8) i Dajana (5) Pavlović, stradali u Ralji; Sanja Milenković, učenica prvog razreda Matematičke gimnazije, stradala na gađanom mostu u Varvarinu; N.N. devojčica od četiri meseca…
- Ni danas ne znamo koliko nas ima, koliko nas je poginulo u Prvom i Drugom svetskom ratu, koliko su nas satirali drugi, a koliko smo sami sebe satirali – kaže istoričar prof. dr Momčilo Pavlović, koji se i sam zalaže za formiranje ovakve komisije. – Da bi jedno društvo bilo prosperitetno, njegovi temelji ne smeju da počivaju samo na zaboravu i oproštaju, već pre svega na istini. Za mene je suočavanje sa prošlošću precizna rekonstrukcija mogućeg, bazirana na istorijskim izvorima prvog reda, ukršteno sa sekundarnim izvorima (sećanja, iskazi svedoka…). O kulturi sećanja govori i naš odnos prema onima koji su život dali za otadžbinu.
A ono što bi otadžbina sada mogla da im vrati, kako kaže prof. Pavlović, jeste da ne barata okvirnim brojem žrtava, već da se što preciznije utvrdi njihova donja granica. Cilj komisije bio bi da proveri sve podatke o stradalima i okolnosti pod kojima su izgubili živote, da se utvrdi njihov broj i napravi spisak, kao i da se ovi podaci digitalizuju i ubace u jedinstvenu bazu, dostupnu javnosti. Oni podaci za koje porodice ne žele da budu javni, ostali bi zatvoreni, pod oznakom “nije dostupno”.
- Inicijativa da se formira ovakva komisija je dobra, a za njen rad treba obezbediti dostupnost arhivskih izvora – kaže istoričar dr Aleksandar Životić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. – Naša dužnost kao države jeste da utvrdimo ko je ubijen, a kao društva da im se odužimo. To je imperativ.
I Životić konstatuje da ni 100 godina od okončanja Prvog svetskog rata nismo imali spiskove poginulih. Tek posle jednog veka Vojni arhiv je započeo taj posao i stigao do nekog broja.
- Da nam se to ne bi ponovilo i sa NATO agresijom, moramo da formiramo komisiju – kaže Životić.
Aleksandar Vučić
NESTALO ILI UBIJENO 17 NOVINARA
Na Kosovu i Metohiji kao nestalo ili ubijeno vodi se 16-18 novinara, što je skoro pola nerešenih slučajeva ubistava i nestanaka kolega u Evropi – rekao je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, na predstavljanju istraživanja UNS-a o stradalim medijskim radnicima 1998-2005. Autor istraživanja Jelena Petković precizirala je da je reč o 17 srpskih i albanskih kolega, a četvoro se još vode kao nestali.
