Dušan Pekić proslavio se ulogom Pinkija u čuvenom filmu Srđana Dragojevića ” Rane”, a iako mu se smešila blistava karijera, Dušana je zadesila tragična sudbina!
Pekić je želeo da upiše Akademiju i postane glumac, ali to se nikada nije ostvarilo. On je 2000. godine otišao u Kraljevo na odsluženje vojnog roka, sa kog se nikad nije vratio. U noći između 26. i 27. marta tada devetnaestogodišnji Dušan preminuo je u vojnoj kasarni, a o uzroku smrti se do danas spekulisalo.
foto: Printscreen Youtube
Neki su rekli da je prevelika doza nedozvoljenih supstanci bila fatalna, dok su drugi govorili kako je ugušen u snu, a njegova majka, Milunka Tašić, je posle 17 godina rešila da otkrije pravu istinu.
- Prošlo je 17 godina od smrti mog sina! U početku je vreme tako sporo prolazilo, a bol pritiskao! Teško mi je i danas da se prisetim toga. Dušan je bio omiljen u društvu, a i među ženskim svetom! Imao je dosta simpatija i nekoliko devojaka! Njegova devojka Jelena Janković bila je puna života, kao i on. Žao mi je što odavno nemam nikakav kontakt s njom, volela bih da se čujemo – započela je tada potresnu ispovest Pinkijeva majka.
Ona se prisetila poslednjeg susreta, tog 26. marta 2000. godine, kada je dobila najgore vesti koje majka može da čuje – da joj je sin preminuo.
- Dobio je novu ulogu, ali smrt je bila brža. Bio je u Kraljevu u vojsci. Prethodnog dana bila je zakletva. Preterao je s pićem! Kad smo se rastali, otišao je sa drugom do susednog grada i nastavio da pije. Vratili su se oko ponoći u kasarnu. Kad je ujutru oficir budio vojnike iz njegove sobe, svi su morali da ustanu. Njega je ostavio da spava jer mu je bio miljenik, a i inače se teško budio – priča Milunka i dodaje:
- Da ga je oficir probudio kad i ostale vojnike, i sad bi bio živ, ali nije! Kasnije, oko osam sati, neko je ušao da nešto uzme i čuo da krklja! Tad su svi pojurili da ga spasu, ali bilo je kasno! U obdukcionom zapisniku piše da je smrt nastupila usled gušenja, zbog udisanja želudačnog sadržaja! “U grlu, dušniku i glavnim dušnicama nalazi se obilna količina želudačnog sadržaja, koja skoro u potpunosti ispunjava njihov lumen i u kome su prepoznatljivi delići polusvarene hrane.” Nakon 17 godina sam se usudila da pročitam taj nalaz.
Iako se nikada neće pomiriti sa njegovom smrću, Milunka nikoga ne krivi.
- Nesrećan splet okolnosti. Živeo je brzo i kratko, ali ispunjeno. Želeo je da upiše glumu i bio je počeo da se priprema. Dušan je bio veličina jer je voleo ljude! Bio je spreman da sve podeli s drugima – odeću, hranu, a kad nisu imali gde, dovodio ih da prespavaju. Nekad sam se zbog toga ljutila! On je bio milostiviji, zato valjda još opstaje u srcima mnogih, a to je korak do večnosti – rekla je za kraj majka pokojnog Dušana.
(Espreso.rs/Alo)
