Austrija je odlučila da protera četvoricu ruskih diplomata osumnjičenih za špijunažu.
Beč pooštrava mere protiv aktivnosti za koje se sumnja da su povezane sa ruskim obaveštajnim službama. Odluku sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova na čelu sa Beate Meinl-Rajzinger, a prema pisanju austrijskog magazina “Profil”, trojica diplomata nalaze se na spisku od 21 osobe na koju su austrijske vlasti ranije obratile pažnju.
Četvrti ruski državljanin imao je diplomatski status pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Prema navodima medija, austrijske vlasti prikupile su informacije koje su dovele do odluke o proterivanju.
Obaveštajci na spisku austrijskog Ministarstva odbrane
Sredinom avgusta austrijsko Ministarstvo odbrane upozorilo je zaposlene u oružanim snagama i pripadnike rezervnog sastava na pokušaje kontakta osoba osumnjičenih za veze sa Kremljom. U imejlu je prosleđen spisak sa 21 imenom i fotografijama.
Podaci su prvobitno potekli iz curenja informacija koje je objavio ruski nezavisni medij „Proekt“. Prema pisanju “Profila”, osobe sa spiska već su bile poznate austrijskim službama zbog sumnji na obaveštajnu delatnost.
Nakon upozorenja pristigao je veći broj dojava, koje su bezbednosne službe počele da proveravaju. Prema navodima austrijskog magazina, deo prikupljenih informacija ocenjen je kao dovoljno ozbiljan da dovede do proterivanja trojice diplomata sa spiska, uz još jednog ruskog državljanina akreditovanog pri OEBS.
Nesuglasice između ministarstava usporile odluku
Odluci su prethodile nesuglasice između Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova. Ministarka Beate Meinl-Rajzinger prvobitno je smatrala da medijski navodi i spisak osumnjičenih nisu dovoljni za pravno utemeljeno proterivanje i da su potrebne konkretnije informacije.
Prema izvorima na koje se poziva “Profil”, razmena obaveštajnih podataka između institucija nije se odvijala kroz uobičajenu službenu dokumentaciju, što je dodatno otežalo postupak. Sadašnja odluka predstavlja nastavak najavljenog oštrijeg pristupa austrijske vlade prema mogućim ruskim obaveštajnim aktivnostima.
Sumnje na prisluškivanje iz ruske ambasade
Posebnu zabrinutost austrijskih vlasti izaziva moguća upotreba tehničke opreme za prikupljanje obaveštajnih podataka na zgradi ruske ambasade u Beču. Prema pisanju “Profila”, susedi su se žalili na neobičnu buku sa krova, dok je ruska ambasada tvrdila da je uzrok u neispravnim ventilatorima.
Na krovovima diplomatskih objekata ranije su uočene satelitske antene za koje se sumnja da bi mogle da služe za presretanje međunarodnog prenosa podataka. Beč ima poseban značaj za međunarodnu diplomatiju jer se u njemu nalaze sedišta ili važne kancelarije Ujedinjenih nacija, OEBS-a, Međunarodne agencije za atomsku energiju i OPEC. Zbog toga bi eventualno prikupljanje komunikacija u austrijskoj prestonici moglo da obuhvati informacije koje prevazilaze granice same Austrije.
U maju su iz zemlje proterana još trojica ruskih državljana zbog sumnji da su bili povezani sa tehničkim sistemima koji su mogli da se koriste za špijunažu. Prema tadašnjim navodima, Moskva je odbila da im ukine diplomatski imunitet, nakon čega su austrijske vlasti odlučile da ih proteraju.
Austrija priprema strože zakone o špijunaži
Pored proterivanja diplomata, austrijska vlada razmatra i izmene zakona o špijunaži. Predlog reforme, dostupan od marta, predviđa proširenje krivične odgovornosti na obaveštajne aktivnosti usmerene protiv drugih država i međunarodnih organizacija.
Međutim, među vladajućim strankama postoje neslaganja u vezi sa dodatnim zakonom koji bi austrijskim vojnim obaveštajnim službama omogućio šira ovlašćenja za nadzor. Stranka NEOS, kojoj pripada ministarka spoljnih poslova, protivi se pojedinim predloženim ovlašćenjima.
Informer.rs
