Evropski lideri mogli bi uskoro da započnu direktne pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ponude mu dva moguća rešenja za završetak rata u Ukrajini.
Prvo predviđa zamrzavanje sukoba na sadašnjoj liniji fronta i trajno odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u, dok drugo podrazumeva prepuštanje preostalog dela Donbasa Rusiji, ali uz mogućnost da Ukrajina postane članica Alijanse, piše komentator Fajnenšel tajmsa Gideon Rahman.
Prema njegovoj analizi, u evropskim prestonicama sve više preovladava stav da razgovori sa Moskvom ne mogu ostati isključivo u rukama američkog predsednika Donalda Trampa. Komunikacioni kanali sa ruskom stranom već su otvoreni, a telefonski razgovor evropskih lidera sa Putinom mogao bi da bude organizovan u bliskoj budućnosti.
Rahman navodi da se Evropa priprema za ozbiljniji diplomatski angažman, jer dosadašnji pokušaji da evropski zvaničnici utiču na Trampovu politiku nisu doneli očekivane rezultate.
Poseban problem predstavlja zabrinutost evropskih saveznika da američki predsednik sve više daje prednost ekonomskim sporazumima sa Rusijom, dok bezbednosni interesi Evrope i Ukrajine ostaju u drugom planu.
Dva moguća sporazuma: Ili Donbas Rusiji ili Ukrajina zauvek van NATO-a
Fajnenšel tajms navodi da bi evropska strana, ukoliko dođe do neposrednih pregovora sa Putinom, mogla da predstavi dva različita predloga.
Prvi predviđa zaustavljanje borbenih dejstava duž sadašnje linije razdvajanja ruskih i ukrajinskih snaga. Time bi postojeće stanje na frontu postalo osnova mirovnog sporazuma, dok bi Rusija zauzvrat dobila garancije da Ukrajina nikada neće pristupiti NATO-u.
Takav dogovor podrazumevao bi da pitanje teritorija koje se trenutno nalaze pod ruskom kontrolom ne bude rešeno njihovim neposrednim vraćanjem Kijevu, već da se borbe zaustave na postojećim položajima.
Drugi predlog predviđa znatno drugačiju razmenu ustupaka.
Ukrajina bi Rusiji prepustila preostali deo Donbasa koji se još nalazi pod kontrolom ukrajinske vojske, dok bi zauzvrat dobila mogućnost pristupanja NATO-u.
To bi značilo da Kijev odustaje od daljeg vojnog nastojanja da zadrži preostale delove Donjecke oblasti, ali bi dobio mogućnost uključivanja u vojni savez čijem se širenju Rusija godinama protivi.
- Prva mogućnost jeste zamrzavanje sukoba na sadašnjoj liniji kontrole, uz garanciju da Ukrajina nikada neće pristupiti NATO-u. Druga bi bila da Ukrajina prepusti ostatak Donbasa Rusiji, ali da zatim uđe u NATO – naveo je Rahman.
Reč je o mogućim pregovaračkim scenarijima koje razmatra komentator britanskog lista, a ne o zvanično usvojenom evropskom mirovnom planu.
Zelenski bi mogao da prihvati oba rešenja, ali šta će reći Putin?
Rahman ocenjuje da bi svaki od ovih predloga izazvao ozbiljne političke potrese u Ukrajini.
Prepuštanje preostalih teritorija Donbasa Rusiji za deo ukrajinske javnosti predstavljalo bi neprihvatljiv ustupak, dok bi trajno odustajanje od NATO-a značilo napuštanje jednog od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva Kijeva.
Međutim, komentator Fajnenšel tajmsa smatra da bi snažna želja stanovništva za završetkom rata mogla da omogući ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da pridobije podršku za bilo koje od ponuđenih rešenja.
- Obe mogućnosti deo ljudi u Ukrajini smatrao bi izdajom. Ali, imajući u vidu snažnu želju za mirom u zemlji, Zelenski bi možda mogao da ubedi građane da prihvate bilo koju od njih – ocenio je Rahman.
Prema njegovim rečima, mnogo veća neizvesnost postoji kada je reč o stavu Moskve.
Evropski lideri, kako navodi, nisu uvereni da bi Putin pristao na zamrzavanje sukoba pod predloženim uslovima, niti na sporazum koji bi Rusiji doneo ostatak Donbasa, ali istovremeno omogućio Ukrajini članstvo u NATO-u.
Posebno bi druga mogućnost mogla da naiđe na otpor Moskve, budući da je rusko rukovodstvo sprečavanje daljeg širenja Alijanse prema svojim granicama više puta označilo kao jedan od ključnih bezbednosnih zahteva.
Uprkos tome, evropski zvaničnici smatraju da je neophodno uspostaviti direktne razgovore sa Putinom, čak i ukoliko trenutno ne postoje uslovi za postizanje konačnog sporazuma.
Evropa menja strategiju, Tramp više nije jedini posrednik
Prema analizi Fajnenšel tajmsa, evropska politika prema Rusiji do sada se uglavnom zasnivala na dva pravca: vojnoj i finansijskoj podršci Ukrajini i ekonomskim sankcijama Moskvi.
Evropski lideri istovremeno su pokušavali da utiču na Trampa, nastojeći da ublaže njegove stavove prema Kijevu i spreče dogovor Vašingtona i Moskve koji bi zanemario evropske bezbednosne interese.
Međutim, odnosi američkog predsednika i Zelenskog ponovo su se pogoršali, dok je Tramp pojačao pritisak na ukrajinsko rukovodstvo da prihvati sporazum o završetku sukoba.
Rahman ukazuje i da su evropske države preuzele sve veći deo finansijskog tereta podrške Ukrajini, nakon smanjenja direktne američke pomoći.
Zbog toga u evropskim prestonicama raste uverenje da države koje finansijski i vojno podržavaju Kijev moraju imati neposrednu ulogu u pregovorima o budućem mirovnom sporazumu.
Dodatnu zabrinutost izaziva i mogućnost održavanja trilateralnog samita Putina, Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, na kojem bi se razgovaralo o međunarodnim pitanjima bez neposrednog učešća Ukrajine i njenih evropskih saveznika.
Takav sastanak, prema oceni britanskog komentatora, omogućio bi Moskvi da pregovara kao jedna od tri velike svetske sile, dok bi evropske države ostale izvan najvažnijih razgovora.
Evropljani žele pregovore, ali ne veruju da će Moskva pristati
Rahman zaključuje da se evropska politika nalazi pred promenom. Umesto da se oslanjaju isključivo na američke posrednike, evropski lideri sve ozbiljnije razmatraju sopstveni dijalog sa ruskim predsednikom.
Istovremeno, ni prvi ni drugi predlog ne nude siguran put do sporazuma.
Zamrzavanje fronta uz trajno isključenje Ukrajine iz NATO-a ne bi nužno zadovoljilo sve ruske zahteve, dok bi predaja ostatka Donbasa uz ukrajinsko članstvo u Alijansi otvorila pitanje koje Moskva smatra jednim od uzroka sukoba.
- Evropljani su mnogo manje sigurni da je Putin spreman da prihvati bilo koju od tih mogućnosti. Ali i dalje smatraju da je važno započeti direktne razgovore sa Rusima – zaključio je Rahman.
Za sada nije poznato kada bi evropski lideri mogli da razgovaraju sa Putinom, niti da li će pomenuti predlozi zaista postati deo zvaničnih pregovora.
Informer.rs
