Tek što smo se venčali, svekrva je počela da dolazi u našu kuću bez najave.
Jednog jutra, dok sam spremala doručak, ušla je pravo u spavaću sobu i počela da podiže dušek.
„ŠTA TO RADITE?!“, povikala sam.
Nije me ni pogledala.
„Moram da proverim da li moj sin spava na pravom mestu.“
Pomislila sam da je potpuno izgubila razum.
Ali onda je zavukla ruku ispod dušeka i izvukla malu belu kovertu.
U tom trenutku muž je ušao u sobu.
Čim je ugledao kovertu, prebledeo je.
„MAMA, OSTAVI TO! REKAO SAM TI DA SE NE MEŠAŠ!“
Svekrva se okrenula prema meni i rekla:
„SNAJKA, VREME JE DA SAZNAŠ ŠTA JE MOJ SIN KRIO OD TEBE JOŠ PRE VENČANJA!“
Zovem se Ivana, imam trideset godina i za Marka sam se udala pre četiri meseca.
Njegova majka Radmila od prvog dana bila je posebna priča.
Na svadbi je proveravala da li su stolnjaci dovoljno beli, konobarima objašnjavala kako se služi supa, a fotografu naredila da je slika iz profila.
Ipak, prema meni je uglavnom bila ljubazna.
Problem je bio što nije razumela značenje reči „privatnost“.
Imala je rezervni ključ naše kuće i koristila ga kad god bi poželela.
Jednom je došla u sedam ujutru da proveri jesmo li doručkovali.
Drugi put nam je presložila garderober jer joj se nije dopadalo kako slažem peškire.
Ali preturanje po bračnom krevetu bilo je previše.
„Dajte mi tu kovertu!“, rekla sam.
Svekrva je podigla ruku.
„Polako, snajka. Prvo da čujemo šta moj sin ima da kaže.“
Marko je izgledao kao da želi da propadne kroz pod.
„Mama, molim te, nemoj.“
„E, nećeš više da me praviš ludom!“
Otvorila je kovertu.
Unutra su bile fotografije, račun iz zlatare i jedan mali papir.
Prvo je izvadila račun.
„Dvesta osamdeset evra!“, uzviknula je. „A meni govoriš da nemaš novca!“
Pogledala sam muža.
„Marko, šta si kupio?“
Ćutao je.
Svekrva je pobedonosno izvukla fotografiju.
Na njoj je moj muž stajao pored nepoznate plavuše ispred restorana.
Osetila sam kako mi srce lupa.
„Ko je ova žena?“
Marko je uzdahnuo.
„Ivana, mogu da objasnim.“
„Odlično. Slušam.“
Svekrva je sela na krevet kao da je upravo počela omiljena serija.
„Eto, sine, lepo sam ti govorila da se sve sazna!“
Marko je uzeo fotografiju.
„Ovo je Sandra. Radi u zlatari.“
„A zašto je grliš?“, pitala sam.
„Zato što mi je pomogla oko poklona.“
„Kakvog poklona?“
Tada je izvadio malu kutiju iz ormara.
Otvorio ju je.
Unutra je bila prelepa zlatna narukvica.
„Za tebe. Hteo sam da ti je poklonim za rođendan sledeće nedelje.“
Zanemela sam.
Svekrva je pogledala narukvicu, pa sina.
„Čekaj, znači nisi imao drugu ženu?“
„NISAM, MAMA!“
„A zašto si onda sakrio kovertu ispod dušeka?“
„Zato što stalno preturaš po našim stvarima!“
Morala sam da priznam da je imao pravo.
Ali tada sam se setila nečega.
„Dobro, a šta znači ono da ne spavaš na pravom mestu?“
Svekrva je odjednom postala ozbiljna.
„E, to je druga stvar.“
Iz torbe je izvadila metar.
Marko je uhvatio glavu rukama.
„Mama, nemoj opet!“
„Šta nemoj? Krevet vam stoji pogrešno!“
Ispostavilo se da je svekrva prethodne večeri gledala emisiju o uređenju doma i čvrsto odlučila da naš krevet mora da bude okrenut prema drugom zidu.
„Nije dobro da vam glava bude prema vratima!“, objašnjavala je.
„Mama, spavamo tako četiri meseca i ništa nam ne fali!“
„Pa zato se stalno svađate!“
Pogledala sam je.
„Mi se ne svađamo.“
„Evo, sad se svađate!“
Marko je seo na stolicu i počeo da se smeje.
A onda je svekrva izgovorila nešto zbog čega sam i ja prasnula u smeh.
„Dobro, kad već nemaš drugu ženu, onda bar pomeri krevet!“
Tog dana Marko je konačno zatražio rezervni ključ od majke.
Radmila se uvredila.
Tri dana nije dolazila.
Četvrtog dana pojavila se na vratima sa velikom kesom.
„Donela sam vam nešto.“
Unutra su bile dve nove jastučnice.
„Da vam brak bude srećniji“, rekla je.
Zahvalila sam joj se, a Marko je samo odmahnuo glavom.
Nedelju dana kasnije dobila sam narukvicu za rođendan.
Bila je prelepa.
Svekrva je, naravno, odmah pitala koliko košta.
„Mama, to nije važno“, odgovorio je Marko.
„Kako nije? Pa videla sam račun!“
Od tada je prošlo nekoliko meseci.
Svekrva više ne ulazi bez kucanja, mada i dalje povremeno komentariše naš raspored nameštaja.
Pre nekoliko dana rekla mi je:
„Snajka, sanjala sam da vam je krevet na pogrešnom mestu.“
Pogledala sam je i odgovorila:
„MAMA RADO, SAMO VI SANJAJTE. ALI AKO OPET BUDETE DIZALI NAŠ DUŠEK, SLEDEĆI PUT ĆETE ISPOD NJEGA PRONAĆI RAČUN ZA NOVU BRAVU!“
Marko se toliko smejao da je prosuo kafu.
A svekrva?
Samo je slegla ramenima i rekla:
„Dobro, snajka. Ali nemoj posle da kažeš da te nisam upozorila!“
TAKO SAM SAZNALA DA MOJ MUŽ NE KRIJE LJUBAVNICU, NEGO POKLON ZA MENE — A DA JE NAJVEĆA OPASNOST ZA NAŠ BRAČNI KREVET ZAPRAVO MOJA SVEKRVA SA METROM U RUCI!
