Velika Britanija godišnje trpi ekonomsku štetu procenjenu na čak 2,5 milijardi funti zbog sajber napada, sabotaža i ugrožavanja ključne infrastrukture, za koje britanski zvaničnici odgovornost pripisuju Rusiji.
Ovu računicu predstavio je poslanik vladajuće Laburističke partije Grejem Dauni u izveštaju nazvanom „Putinov porez“, uz upozorenje da bi stvarni gubici mogli da budu znatno veći.
Prema istraživanju koje je Dauni pripremio sa Dominikom Ridom, ruskim aktivnostima pripisuju se godišnji gubici između dve i 2,5 milijardi funti, odnosno približno 2,3 do 2,9 milijardi evra. Novac odlazi na saniranje posledica napada, prekide poslovanja, zaštitu kompanija i obnovu infrastrukture, a britanske vlasti do sada nisu imale jedinstvenu procenu ukupne štete.
Fajnenšel tajms piše da je izveštaj prvi pokušaj da se objedine ekonomske posledice aktivnosti koje London povezuje sa Moskvom. Autori smatraju da su gubici potcenjeni jer se veliki deo troškova nikada javno ne objavi.
Milijarde izgubljene zbog sajber napada, na udaru velike kompanije
Najveći deo procenjene štete odnosi se na sajber napade usmerene protiv britanskih preduzeća. Prema istraživanju, godišnji gubici povezani sa ovom vrstom napada procenjeni su na približno 1,47 milijardi funti.
U izveštaju se navodi da je od 2022. godine registrovano više od 300 sajber incidenata povezanih sa Rusijom koji su pogodili kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Među najtežim slučajevima izdvojen je napad na proizvođača automobila Jaguar Lend Rover iz 2025. godine, kada je kompanija bila primorana da gotovo šest nedelja obustavi proizvodnju. Britanski Centar za praćenje sajber rizika procenio je da je taj incident naneo ekonomiji štetu od približno 1,9 milijardi funti.
Posledice nisu pogodile samo automobilskog proizvođača, već i hiljade dobavljača, distributera i drugih preduzeća koja zavise od njegovog poslovanja.
U istraživanju se pominju i sajber napad na britansku poštansku kompaniju Rojal mejl, kao i napadi na dobavljače Nacionalne zdravstvene službe.
Na osnovu velikih incidenata registrovanih od 2022. godine, autori su procenili prosečne godišnje gubitke od dodatnih 400 do 500 miliona funti.
Ipak, istraživači priznaju da nisu svi pomenuti napadi nedvosmisleno povezani sa ruskom državom. Pojedine operacije pripisuju se kriminalnim grupama povezanim sa Rusijom, dok za neke slučajeve nema javno potvrđenih dokaza o umešanosti Moskve.
Britanci strahuju i za podvodne kablove
Poseban problem za London predstavlja bezbednost podvodnih komunikacionih kablova, preko kojih se odvija veliki deo međunarodnog prenosa podataka.
U izveštaju se procenjuje da bi oštećenja ovih kablova i poremećaji povezane infrastrukture mogli godišnje da izazovu ekonomske posledice vredne između 250 i 500 miliona funti.
Ta suma, međutim, predstavlja procenu mogućih gubitaka, a ne zbir već potvrđenih oštećenja koja su izazvale ruske službe.
Britanske vlasti već duže vreme upozoravaju na ruske obaveštajne aktivnosti u blizini podvodne infrastrukture, a posebno ih zabrinjava mogućnost prekida komunikacija, finansijskih transakcija i rada velikih kompanija.
Dauni je upozorio da britanska vlada nema pouzdan sistem za praćenje ukupne ekonomske štete od neprijateljskih aktivnosti stranih država, zbog čega traži redovne godišnje izveštaje.
Njegova računica obuhvata i gubitke iz prethodnih godina i procene budućih rizika, pa iznos od 2,5 milijardi funti ne predstavlja zvanično utvrđenu godišnju štetu koju je neposredno izazvala ruska država.
Bosnić: London optužuje Moskvu, a učestvuje u napadima na Rusiju
Na britanski izveštaj reagovao je vojni analitičar Drago Bosnić, koji smatra da London koristi optužbe na račun Moskve kako bi odgovornost za ekonomske probleme prebacio na Rusiju, istovremeno zanemarujući sopstvenu ulogu u ukrajinskom sukobu.
U analizi za InfoBRICS Bosnić je podsetio da je bivši američki predsednik Džozef Bajden 2022. godine rast cena benzina i hrane nazivao „Putinovim povećanjem cena“, pripisujući ruskoj politici odgovornost za ekonomske teškoće američkih građana.
Prema njegovoj oceni, britanski izraz „Putinov porez“ predstavlja nastavak iste političke prakse.
Bosnić, međutim, smatra da je mnogo ozbiljnije pitanje britansko vojno učešće u sukobu, posebno isporuke dalekometnog naoružanja Ukrajini i napadi na rusku energetsku infrastrukturu.
On tvrdi da je London svojim angažovanjem prešao granicu uobičajene vojne pomoći i da se obim britanskog učešća može tumačiti kao faktička objava rata Moskvi.
- Čak i ako je Rusija stajala iza tih incidenata, ko bi mogao da je krivi, imajući u vidu okolnosti? Razmere britanskog učešća u sukobu u Ukrajini, koji je organizovao NATO, takve su da se to može smatrati objavom rata – ocenio je Bosnić.
Analitičar posebno ukazuje na napade ukrajinskih snaga na ruske rafinerije, gasna postrojenja i drugu infrastrukturu, za koje smatra da su omogućeni i britanskom vojnom podrškom.
Njegova ocena jeste da London ne može istovremeno da učestvuje u jačanju ukrajinskih napadačkih kapaciteta i da očekuje da Moskva neće razmatrati odgovor na britanske interese.
Informer.rs
