Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je Jermeniju da bi zaokret u njenoj spoljnoj politici mogao imati “veoma štetne” posledice po zemlju, uz direktno poređenje sa sudbinom Ukrajine.
Reč je o intervjuu koji je Medvedev dao za iransku državnu radiotelevizију IRIB, koji je dat u subotu, 3. oktobra. Ruska agencija TASS objavila je ključne delove 4. oktobra. Razgovor se vodio i o Bliskom istoku, odnosima Rusije i Irana, sankcijama i multipolarnom svetu, pa su izjave o Ukrajini i Jermeniji bile samo deo šire slike.
Medvedev je ocenio da je rukovodstvo u Jerevanu odlučilo da promeni pravac razvoja, što, kako veruje, neće doneti ništa dobro, prenosi “Radar”. Najgore što bi se Jermeniji moglo desiti, po njegovim rečima, jeste pretvaranje u “novu Ukrajinu”. Poručio je da neke države pokušavaju da podele zemlje Južnog Kavkaza i “uzburkaju stvari” i da Moskva to “pomno prati”.
Zašto Moskva baš sada upozorava Jermeniju?
Parlament u Jerevanu je u martu 2025. usvojio zakon kojim se podržava pokretanje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Moskva smatra da je pristupanje EU nespojivo sa članstvom Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU), a Putin je, kako se navodi, rekao Pašinjanu da bi to značilo i napuštanje EAEU, uz zahtev da se o tome što pre održi referendum. Pašinjan je pritom ponavljao da prema ustavu odluku o ulasku u EU ili bilo koju nadnacionalnu organizaciju može doneti samo referendum.
Šta je bio izborni kontekst?
Na parlamentarnim izborima 7. juna 2026. Pašinjanova stranka “Građanski ugovor” osvojila je 49,81 odsto glasova, a on je obećao da će nastaviti zbližavanje sa Zapadom uz razvoj odnosa sa Rusijom. Analize ukazuju da to nije bio dovoljan rezultat za ustavnu većinu. Rusija je, zajedno sa Belorusijom, Kazahstanom i Kirgistanom, upozoravala da Jermenija može izgubiti trgovinske povlastice EAEU, pa čak i dočekati “ukrajinski scenario”.
Agencija Rojters je, pozivajući se na anonimne zapadne obaveštajne izvore, pisala o ruskim prikrivenim naporima da se podrži proruska opozicija, što Moskva odbacuje kao pritisak sa strane.
Kakvi su danas odnosi Moskve i Jerevana?
Jermenija je zamrznula učešće u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), a Pašinjan je još 2023. izjavio da Jermenija nije saveznik Rusije u ratu u Ukrajini. Prelomnu tačku predstavlja 2023, kada su ruski mirovnjaci ostali po strani dok je Azerbejdžan preuzimao Nagorno-Karabah.
Rusija je u junu 2026. uvela ograničenja uvoza ribe iz Jermenije, što su neki posmatrači protumačili kao pritisak. Istovremeno, analitičari upozoravaju da Jermenija ne želi i ne može potpuno da raskine veze sa Moskvom: njena zavisnost od Rusije i dalje je veća nego u mnogim drugim postsovjetskim državama.
Šta znači “nova Ukrajina” u ovom kontekstu?
Moskva tom frazom upozorava da zapadna orijentacija zemlje u njenom susedstvu vodi u sukob. Jermenija i njeni zapadni partneri takvu poruku vide kao pretnju i političko zastrašivanje, dok Pašinjan insistira na politici diverzifikacije, a ne na okretanju protiv Rusije.
Sličnu paralelu povlačili su i ranije predstavnici ruske vlasti, pa Medvedevljeva izjava nije novina po sadržaju, već po timingu i mestu na kom je data.
Moskva istovremeno vodi diplomatsku kampanju prema Teheranu i zadržava pritisak na zemlje bivšeg SSSR. Za Jermeniju će ključno biti da li će Pašinjan uspeti da sačuva ravnotežu između Brisela, Vašingtona i Moskve, a za Južni Kavkaz da li će sve veći broj aktera, od Turske i Irana do SAD i EU, dodatno promeniti region.
Informer.rs
