Južnokorejski predsednik Li Dže Mjung zapretio je “dodatnim merama” protiv Ukrajine ako Kijev javno ne prizna kršenje dogovora o poverljivosti i ne uputi izvinjenje zbog otkrivanja prebacivanja dvojice severnokorejskih vojnika u Južnu Koreju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je 23. septembra u Generalnoj skupštini UN da je Ukrajina prebacila dvojicu zarobljenih severnokorejskih vojnika u Južnu Koreju. Seul tvrdi da je to bilo suprotno dogovoru o tajnosti, pa je tražio zvanično objašnjenje i izvinjenje, a potom i pozvao ukrajinskog otpravnika poslova na razgovor, prenosi BBC.
U objavi na mreži X, u petak 2. oktobra, Li Dže Mjung je optužio Kijev da je jednostrano obelodanio prebacivanje iako je prethodno tražio poverljivost, a da je kasnije tvrdio da dogovor ne postoji, zbog čega je on, po sopstvenim rečima, ispao lažov.
Dodao je da je Ukrajina, kada joj je zatraženo da prizna dogovor i izvini se, umesto toga govorila o predstojećem vojnom sukobu dve Koreje, što je, prema njegovoj ocni, značilo priželjkivanje rata na poluostrvu. Istakao je i da je reč o dostojanstvu Republike Koreje i njenog naroda, te da se to ne može zanemariti. Ako Kijev ne prizna činjenice i ne izvini se, Seul će preduzeti dalje korake.
Šta Seul tvrdi o dogovoru?
Prema saopštenju predsedničke kancelarije, Ukrajina je više puta razgovarala sa Seulom o prebacivanju kroz različite kanale i tražila tajnost, jer bi javno obelodanjivanje moglo izazvati kritike kod kuće zbog toga što je Kijev propustio priliku da zarobljenike razmeni za ukrajinske.
Južna Koreja je pristala na poverljivost iz bezbednosnih, diplomatskih i humanitarnih razloga, uključujući bezbednost zarobljenika i njihovih porodica. Južnokorejska obaveštajna služba (NIS) je poslanicima rekla da je Kijev tražio tajnost od samog početka razgovora.
Šta kaže Kijev?
Kijev poriče da je postojao ikakav dogovor. Savetnik Zelenskog Dmitro Litvin odbacio je optužbe da je Ukrajina prekršila sporazum. Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je listu “Fajnenšel tajms” da su ministri spoljnih poslova u junu razgovarali o prebacivanju, ali da na predsedničkom nivou nikakav sporazum o tajnosti nije postignut.
Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je situaciju ocenio kao “nesporazum” i izrazio nadu da će biti rešen, uz napomenu da je Koreja za Ukrajinu važna zemlja. Južnokorejska strana navodi i da je Ukrajina objavila samo činjenicu prebacivanja, bez detalja o načinu izvođenja.
Zašto je tajnost bila važna?
Seul upozorava da Severna Koreja poznato kažnjava prebeglice i njihove porodice, pa bi otkrivanje identiteta i sudbine zarobljenika moglo ugroziti rođake u Severnoj Koreji. Pored toga, Pjongjang, kako navode analitičari, ove zarobljenike uopšte ne želi da prizna. Prema južnokorejskom ustavu, severnokorejski vojnici se smatraju državljanima Južne Koreje, pa je Seul još ranije izjavio da će primiti one koji to žele.
Kako su Severnokorejci dospeli u ukrajinsko zarobljeništvo?
Zarobljeni su početkom 2025. u ruskoj Kurskoj oblasti, u sklopu višehiljadnog kontingenta koji je Pjongjang poslao da pomogne Rusiji, u zamenu za ekonomsku i vojnu pomoć. Zelenski je tada rekao da je Ukrajina spremna da ih preda Kim Džong Unu ako on organizuje razmenu za ukrajinske zarobljenike u Rusiji, ili da potraži “druge načine” za one koji se ne žele vratiti. Jedan od njih je tada rekao da želi da živi u Ukrajini, a drugi da bi se vratio u Severnu Koreju.
Zašto je Zelenski možda javno objavio vest?
Prema navodima koje je jedan poslanik preneo, južnokorejska obaveštajna služba smatra da je Zelenski to možda učinio da bi podstakao podršku javnosti u Južnoj Koreji za isporuku oružja Ukrajini.
Seul do sada šalje samo humanitarnu i nesmrtonosnu pomoć. Ukrajinski stručnjaci pak tvrde da je prebacivanje bio dobrovoljan korak Kijeva koji, nažalost, nije naišao na adekvatan odgovor Seula.
Šta mogu biti “dodatne mere”?
Li nije precizirao o čemu je reč. Prema pisanju lista “Seul ekonomik dejli”, predsednička kancelarija razmatra opoziv ambasadora u Ukrajini. Istovremeno, jedan viši zvaničnik rekao je da ministri spoljnih poslova dve zemlje razgovaraju, uključujući i pitanje izvinjenja.
Li tvrdi da Severna Koreja uči iz ukrajinskog rata i naoružava se, pre svega da bi se pripremila za aktivna dejstva u sopstvenom regionu. Zbog toga je Seulu naročito osetljivo svako pominjanje mogućeg sukoba na poluostrvu.
Informer.rs
