Ambasada Ruske Federacije u Zagrebu oštro je odgovorila na tvrdnje hrvatskog general-majora Denisa Tretinjaka da je Rusija stajala iza dve trećine državno sponzorisanih sajber napada zabeleženih u Hrvatskoj tokom 2025. godine.
Iz ambasade su odgovorili da sadašnji kurs Evrope vodi ka direktnom vojnom sukobu punih razmera.
Reakcija je usledila nakon što je Tretinjak, direktor Glavnog stožera Oružanih snaga Hrvatske, u intervjuu za „Jutarnji list“ govorio o hibridnim pretnjama i pozvao se na podatke hrvatske Bezbednosno-obaveštajne agencije (SOA).
Prema njegovim rečima, SOA je tokom prošle godine evidentirala 38 državno sponzorisanih sajber napada, pri čemu je za dve trećine njih odgovornost pripisana Rusiji. Tretinjak je među oblike hibridnog delovanja u Hrvatskoj ubrojao i podmetanje požara, sajber napade, informaciono ratovanje, obmanjivanje javnosti i ometanje demokratskih procesa.
Moskva: Evropu pripremaju za rat
Ruska ambasada ocenila je da se Tretinjakove izjave uklapaju u, kako navodi, sve intenzivniju ratobornu retoriku u evropskim medijima i političkim krugovima.
„Izjavu hrvatskog general-majora Denisa Tretinjaka razmatramo u kontekstu mejnstrim zastrašivanja evropskih građana. U zemljama Evrope i NATO-a nastavlja se veoma opasna eskalacija usmerena protiv Rusije“, poručeno je iz ambasade.
Ruske diplomate tvrde da je u Evropi postalo gotovo uobičajeno da se Moskva optužuje za različite incidente i krize i da se na taj način, prema njihovoj oceni, stvara političko opravdanje za ubrzano naoružavanje i pripreme za mogući sukob krajem ove decenije.
„Postao je bonton optuživati nas za bilo koje krize i incidente u Evropskoj uniji u cilju, kako mi to shvatamo, pružanja obrazloženja pripremama za rat već 2029-2030. godine, o čemu evropski političari toliko vole da pričaju. To stalno slušamo“, navodi ambasada.
Moskva posebno odbacuje tvrdnje da stoji iza većeg dela takozvanih hibridnih aktivnosti u Hrvatskoj.
„Razumemo da Hrvatska, kao članica NATO-a, prati generalnu liniju Alijanse, ali smo od SOA očekivali ozbiljniji pristup i realističnu procenu rizika, a ne provokativne izjave“, poručile su ruske diplomate, nazivajući optužbe apsurdnim.
Ruteova izjava dodatno razbesnela Moskvu
Ambasada je u odgovoru izdvojila i izjavu generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea od 29. septembra. Rute je tada podržao stav vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi Aleksusa Grinkeviča da članice treba javno da pripišu odgovornost Rusiji kada su sigurne ili gotovo sigurne da Moskva stoji iza određene neprijateljske aktivnosti.
Ruska strana to je protumačila kao spuštanje praga za javno optuživanje Moskve.
„Nikakvi dokazi više nisu potrebni. Zašto se mučiti? Niko ionako neće biti odgovoran za prazne optužbe i klevete. Prazne priče su danas u modi. To se radi prvenstveno da bi se pogoršala već konfliktna situacija, podigli ulozi i dodatno eskalirala situacija“, navodi ambasada.
Ruske diplomate tvrde da se takva retorika odvija paralelno sa ubrzanom militarizacijom Evrope i povećavanjem vojnih kapaciteta NATO-a u neposrednoj blizini ruskih granica.
Kao jedan od primera naveli su vojne vežbe NATO-a u regionu Baltičkog mora i aktivnosti u blizini Kalinjingradske oblasti. Ambasada je te manevre predstavila kao deo pritiska na rusku eksklavu.
NATO je, sa druge strane, svoje ovogodišnje vežbe u Baltičkom moru zvanično opisivao kao obuku za odbranu regiona, jačanje spremnosti, interoperabilnosti, protivvazdušne i protivpodmorničke borbe i zaštitu pomorskih puteva.
Kalinjingrad u centru sve opasnijeg sukoba rečima
Moskva je posebno izdvojila raniju izjavu litvanskog ministra spoljnih poslova Kestutisa Budrisa, koji je u maju rekao da NATO ima sredstva da, ukoliko bude potrebno, „sravni“ ruske sisteme protivvazdušne odbrane i raketne baze u Kalinjingradu.
Budris je tada rekao da NATO mora Moskvi da pokaže da je sposoban da probije, kako se izrazio, „malu tvrđavu“ koju je Rusija izgradila u toj oblasti.
„Sve ove akcije u neposrednoj blizini ruskih granica predstavljaju direktnu pretnju našoj zemlji“, odgovorila je ruska ambasada.
Kalinjingrad, ruska oblast smeštena između Poljske i Litvanije i odvojena od ostatka teritorije Rusije, već dugo predstavlja jednu od najosetljivijih vojnih tačaka na liniji NATO-Rusija. U oblasti su raspoređeni značajni ruski vojni kapaciteti, dok su Poljska i Litvanija istovremeno članice NATO-a.
Ruska ambasada završila je odgovor upozorenjem da bi nastavak sadašnje spirale optužbi, vojnog jačanja i međusobnih odgovora mogao da proizvede posledice daleko ozbiljnije od političke konfrontacije.
„Čitaoci hrvatskih medija treba da shvate da će, ukoliko političari i vojni lobi u Evropi ne promene svoj samoubilački kurs, logika gomilanja optužbi i uzajamnih odgovora dovesti do fatalnih posledica u obliku vojnog sukoba punih razmera“, poručila je Ambasada Ruske Federacije u Zagrebu.
Informer.rs
