Oko 100 berača pečuraka okupilo se na groblju u drezdenskom naselju Tolkevic, gde između grobova traže jestive gljive, prenosi nemački list Bild.
Na oko sedam hektara zaštićenog kompleksa raste 122 vrste pečuraka, među kojima su vrganji, brezovci i crvene puzavice. Upravnik parka sećanja Jens Berner rekao je da beračima već godinama dozvoljava da tokom jeseni sakupljaju pečurke u tom području.
Predsednik Saveza nemačkih pogrebnih baštovana Mihael Balemberger ocenio je da se odnos prema grobljima promenio i da ona danas nisu samo mesta počinka.
- Na grobljima više ne važi ono staro, učmalo shvatanje. To je takođe mesto života. Danas posetioci tamo džogiraju, organizuju druženja uz kafu ili, tamo gde više nema novih sahrana, sakupljaju jestive pečurke – rekao je Balemberger za Bild.
Stručnjaci navode da kombinacija listopadnog i četinarskog drveća, kao i vlažna mikroklima, stvaraju povoljne uslove za rast gljiva.
Langsam geht’s aber wirklich los https://t.co/4jajALN8mz
— fritzchenpflaumenbaum (@FPflaumenbaum) October 4, 2026
Balemberger je naveo i neobičan primer iz Frankfurta, gde se na jednom grobnom mestu uzgajaju začinske biljke za čuveni nemački sos od zelenih trava, poznat kao “zeleni sos”.
- Imamo grobno mesto koje zovemo grob ‘zeleni sos’. Pokojnik je uživao da ga jede dok je bio živ. Sada, bilje potrebno za njegovu pripremu raste na njegovom grobu – dodao je.
Kako je ocenio, ono što se pre samo nekoliko godina smatralo nepoštovanjem, sada odražava “želju mnogih ljudi za slobodom u procesu tugovanja”.
- Verujemo da je dobro da imena pokojnika ostanu vidljiva na groblju. Sve popularniji anonimni grobovi na travnjaku – pored činjenice da su ekološki najgora opcija – su, po našem mišljenju, negativan razvoj događaja – rekao je rekao je Balemberger za Bild.
Prema njegovim rečima, takva praksa predstavlja deo šire promene odnosa prema grobljima i načinu na koji ljudi doživljavaju sećanje na preminule.
Informer.rs
