Generalni sekretar NATO Mark Rute označio je predsednika Rusije Vladimira Putina kao „dugoročnu pretnju NATO“, tvrdeći da je upravo promena politike Moskve srušila uverenje Zapada da je posle Hladnog rata završena era velikih sukoba.
Rute je u intervjuu za Blumberg, datom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, podsetio da su evropske države posle pada Berlinskog zida drastično smanjile izdvajanja za odbranu jer su verovale da veliki rat više nije realna opasnost.
Posle pada Berlinskog zida previše smo smanjili izdvajanja za odbranu, misleći da sada živimo u svetu u kojem rata više nikada neće biti, da se svi volimo i tako dalje. A onda se pojavio Putin, koji je postajao sve radikalniji i postao dugoročna pretnja NATO – rekao je Rute.
Njegov zaključak je da Alijansa sada mora da ide u potpuno suprotnom pravcu.
- Zato sada trošimo više i gradimo svoje kapacitete. Upravo to moramo da radimo – da postajemo snažniji – poručio je generalni sekretar NATO.
Rute upozorio na još jedan ozbiljan problem Evrope
Rute je zatim ukazao na problem koji bi, prema njegovim rečima, mogao direktno da pogodi NATO ukoliko bi došlo do velikog rata sa Rusijom – evropske rafinerije se zatvaraju, dok se nove praktično ne grade.
Problem nije samo u ceni energenata, već u sposobnosti evropskih država da u slučaju velikog sukoba obezbede ogromne količine goriva za vojsku.
- U Evropi se ne grade nove rafinerije. Vidimo da se rafinerije zatvaraju. Ako izbije rat, ako Rusi napadnu i budemo morali da se branimo, biće nam potrebne ogromne količine dizela i drugih naftnih derivata za naše F-35, borbene avione, tenkove i ostalo. To predstavlja veliki razlog za zabrinutost – rekao je Rute.
Time je pitanje evropske prerade nafte direktno povezao sa vojnom sposobnošću Alijanse. Modernim vazduhoplovnim i kopnenim snagama u velikom sukobu potrebne su ogromne i neprekidne isporuke goriva, a Rute smatra da sadašnji evropski kapaciteti predstavljaju ranjivu tačku.
O prekidu vatre: Putin mora da napravi potez
Generalni sekretar NATO govorio je i o mogućnosti prekida vatre u Ukrajini, nakon sastanka sa Volodimirom Zelenskim u Njujorku.
Na pitanje da li vidi obrise mogućeg primirja, odgovorio je da je za takav razvoj događaja neophodan potez ruskog predsednika.
- Za to nam je potrebno da Putin počne da sarađuje, a za sada to ne radi – rekao je Rute.
On je zatim izneo tvrdnju da Rusija trenutno mesečno gubi više od 43.000 ljudi, računajući poginule i teško ranjene.
- To je pomalo čudno, jer sada u Ukrajini gubi više od 43.000 svojih ljudi svakog meseca, poginulih ili teško ranjenih – rekao je Rute, navodeći i procenu od oko 1,2 miliona ruskih poginulih i teško ranjenih od početka sukoba.
Reč je o proceni koju iznosi NATO, a ne o podatku koji je objavila ruska strana.
Rute je, međutim, istog dana napravio jasnu razliku između dugoročne pretnje koju vidi u Rusiji i neposrednog očekivanja velikog napada na NATO. Pozivajući se na najnoviju procenu danske obaveštajne službe, rekao je da je u ovom trenutku „veoma malo verovatno“ da će Rusija pokrenuti opštu invaziju na teritoriju Alijanse.
Istovremeno je upozorio da NATO, prema njegovom mišljenju, ne sme zbog toga da smanjuje pripreme, jer Rusija ubrzano povećava vojnu proizvodnju i kapacitete.
Upravo tu se svodi njegova poruka iz Njujorka: NATO trenutno ne očekuje veliki ruski napad, ali Moskvu vidi kao dugoročnog protivnika zbog kojeg Evropa ponovo povećava vojne budžete, proizvodnju oružja i sposobnost za vođenje velikog rata.
Informer.rs
