Rusija sprovodi administrativne pripreme koje bi joj omogućile novu mobilizaciju i istovremeno bi mogla da pojača hibridne aktivnosti protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu.
To piše britanski Telegraf pozivajući se na zapadne obaveštajne izvore. Veliku javnu mobilizaciju stotina hiljada ljudi oni za sada ne smatraju najverovatnijim scenarijem, ali ukazuju na ono što nazivaju „prikrivenom mobilizacijom“.
- Ono što vidimo jesu administrativne pripreme koje bi omogućile da se to uradi ukoliko takva odluka bude doneta – rekao je jedan zapadni obaveštajni izvor za Telegraf.
Prema tim procenama, Moskva pokušava da poveća broj ljudi koji potpisuju ugovore sa vojskom i na taj način ojača snage bez ponavljanja otvorene mobilizacije iz septembra 2022. godine.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je tvrdio da ukrajinske obaveštajne službe raspolažu informacijama da Rusija planira da pozove još oko 300.000 ljudi.
Zapadni obaveštajci sa kojima je razgovarao Telegraf, međutim, ne dele u potpunosti tu procenu.
- Neki oblik mobilizacije jeste moguć, ali ne verujemo da je to trenutno najverovatniji scenario -rekao je jedan od izvora.
Jedan od razloga je oprema. Prema zapadnim procenama koje prenosi britanski list, Rusija nema dovoljno opreme da bi dodatnih 300.000 ljudi odmah opremila i poslala na front, dok bi tako veliki poziv istovremeno izvukao ogroman broj ljudi iz ruske radne snage.
Makron naredio zaštitu ključnih objekata
Dok se prati šta Moskva radi sa ljudstvom, evropske prestonice istovremeno upozoravaju da bi druga vrsta sukoba sa Rusijom mogla dodatno da se zaoštri.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u petak da se poslednjih nedelja pojačala, kako ju je nazvao, ruska hibridna pretnja Francuskoj i ostatku Evrope.
- Poslednjih nedelja pretnja, posebno ruska hibridna pretnja sa kojom se suočavaju Evropljani i Francuska, intenzivirala se – rekao je Makron.
Posle razgovora sa francuskim političkim, obaveštajnim i bezbednosnim strukturama, Makron je zatražio od vlade da pripremi plan zaštite kritične infrastrukture i posebno osetljivih objekata odbrambene industrije od dronova, sajber napada i mogućih sabotaža.
Francuski predsednik tvrdi da je cilj takvih aktivnosti zastrašivanje evropskih država i slabljenje njihove podrške Ukrajini, poručivši da takvi napadi neće ostati bez odgovora.
Tusk: Napadi bi bili predstavljeni kao „slučajni“
Još konkretnije upozorenje stiglo je iz Poljske.
Poljski premijer Donald Tusk rekao je parlamentu da obaveštajne informacije kojima raspolaže Varšava ukazuju na mogućnost ruskih napada dronovima ili raketama na evropske države koje podržavaju Ukrajinu.
Njegova tvrdnja je da bi Moskva takve incidente zatim predstavila kao „slučajne“, upravo da bi testirala koliko su članice NATO spremne da odgovore.
- Postoji realan rizik da dronovi ili druge vrste projektila uđu na teritoriju jedne ili više država istočnog krila i čak izazovu razaranja – rekao je Tusk.
Prema njegovim rečima, zvanično objašnjenje potom bi glasilo da je u pitanju bila nesreća i da NATO nema razlog za odgovor. Tusk tvrdi da informacije na kojima zasniva ovo upozorenje stižu iz NATO, ukrajinskih i američkih obaveštajnih izvora, uključujući CIA.
Poljski premijer očekuje i nastavak veoma intenzivnih ruskih udara na samu Ukrajinu, posebno na logistiku, ekonomiju i velike gradove tokom predstojećeg perioda.
Istovremeno, Amerikanci preispituju snage u Evropi
Sve se događa dok Pentagon preispituje sopstveno vojno prisustvo na evropskom kontinentu.
NBC njuz je, pozivajući se na sadašnje i bivše američke i zapadne zvaničnike, objavio da se među razmatranim mogućnostima nalazi povlačenje najmanje 25.000 američkih vojnika iz Evrope, dok jedan od scenarija ide i do 40.000.
U Evropi se trenutno nalazi oko 80.000 američkih vojnika, što znači da bi najšira varijanta predstavljala veoma veliko smanjenje sadašnjeg kontingenta. Konačna odluka, međutim, nije doneta.
Razmatra se i raspored aviona, brodova, kopnenih jedinica i druge vojne opreme, kao i mogućnost da deo snaga ne napusti Evropu već bude pomeren prema istočnom krilu NATO.
Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO u Evropi i komandant američkih snaga u Evropi, general Aleksus Grinkevič, učestvovao je u petak u brifingu za šefa politike Pentagona Elbridža Kolbija upravo o mogućim opcijama budućeg rasporeda američkih snaga.
Pentagon je pregled započeo u junu, a dokument koji je video Rojters pokazuje da će na sto biti stavljena najmanje četiri moguća scenarija. Zvanično je potvrđeno da se raspored snaga preispituje, ali ne i da je odluka o povlačenju 25.000 ili 40.000 ljudi već donesena.
Moskva šalje direktno upozorenje Britaniji
U isto vreme dodatno je zaoštrena retorika između Moskve i Londona.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zamenicu šefa britanske diplomatske misije u Moskvi Danae Dolakiju i uložilo protest zbog britanske vojne podrške Ukrajini.
Moskva je poručila da zadržava pravo na „neophodne mere odmazde“ i upozorila da će svaki britanski objekat u Ukrajini koji bude korišćen za napade na teritoriju Rusije smatrati legitimnom metom.
„Potvrđeno je da će svaki britanski objekat u Ukrajini koji se koristi za napade na rusku teritoriju biti smatran legitimnom metom“, navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je rusko upozorenje kao pokušaj Moskve da skrene pažnju sa rata u Ukrajini i poručilo da London neće odustati od vojne podrške Kijevu.
Telegraf sve ove događaje stavlja u isti širi okvir: zapadne službe prate ruske pripreme za moguće dodatno povećanje vojske, evropske države očekuju intenzivnije hibridne operacije, dok istovremeno raste neizvesnost oko buduće veličine američkog vojnog prisustva u Evropi.
Za sada nema potvrđene odluke Kremlja o novoj masovnoj mobilizaciji. Ono što zapadni izvori tvrde da vide jesu pripreme koje bi Moskvi omogućile da broj vojnika brzo poveća ukoliko takva odluka bude doneta.
Informer.rs
