Britanske, norveške i američke snage otkrile su i prekinule tajnu rusku podvodnu operaciju kod norveškog arhipelaga Svalbard.
Kako navodi Rojters, pozivajući se na dvojicu zapadnih zvaničnika, podmornice i dubokomorske letelice navodno su uvežbavale korišćenje nove tehnologije za onesposobljavanje ključnih kablova na morskom dnu bez ostavljanja tragova koji bi jasno ukazali na počinioca.
Operaciju je, prema njihovim navodima, vodila ruska Glavna uprava za dubokomorska istraživanja, poznata kao GUGI, jedna od najzatvorenijih struktura ruskog Ministarstva odbrane specijalizovana za operacije na velikim morskim dubinama. Ruske snage koristile su dubokomorske podmornice i druga plovila kako bi simulirale raspoređivanje tehnologije namenjene onesposobljavanju infrastrukture na morskom dnu.
Britanija, Norveška i SAD pratile su ruska plovila, izašle im u susret na moru i sprečile ih da završe vežbu. Ruske snage su potom napustile područje.
Tehnologija koja ne ostavlja „otiske“
Najvažniji novi detalj jeste priroda onoga što su ruske jedinice, prema zapadnim izvorima, pokušavale da testiraju.
Rojters navodi da je reč o sofisticiranoj tehnologiji koja bi u slučaju sukoba mogla da onesposobi podvodne komunikacione kablove, a da pritom ne ostavi jasne tragove koji bi omogućili da se napad neposredno pripiše Rusiji. Zapadni zvaničnici nisu otkrili kako uređaj funkcioniše niti na koji način bi kablovi bili onesposobljeni.
Tokom operacije nijedan kabl nije oštećen. Prema izvorima Rojtersa, ruska strana nije izvodila stvarni napad, već je simulirala raspoređivanje tehnologije za slučaj eventualnog sukoba sa NATO-om.
Područje na kojem se sve dogodilo nije izabrano slučajno.
Svalbard je sa kopnenim delom Norveške povezan sa dva optička kabla duga oko 1.400 kilometara, položena na dubinama koje dostižu približno 2.700 metara. Tim vezama prenose se ogromne količine satelitskih podataka sa stanice SvalSat na Svalbardu, najveće satelitske zemaljske stanice te vrste na svetu i dela NASA mreže „Near Space Network“.
Prekid takvih veza zato ne bi značio samo problem lokalnih komunikacija na krajnjem severu Evrope, već bi pogodio infrastrukturu preko koje prolaze podaci sa velikog broja satelita.
Tri ruske podmornice pod prismotrom
Britanija i Norveška još 9. aprila javno su saopštile da su tokom višenedeljne operacije pratile ruske podmornice u severnom Atlantiku, ali tada nisu objavljeni svi detalji koji su sada dospeli u javnost.
Britanski ministar odbrane Džon Hili tada je rekao da su britanske i norveške snage pratile jednu rusku jurišnu podmornicu i dve obaveštajne podmornice. U operaciji su učestvovali britanska fregata, avioni i stotine pripadnika vojske, a ruska plovila su posle više od mesec dana napustila područje.
Britanci tada nisu naveli SAD među učesnicima. Rojters je sada, pozivajući se na zapadne zvaničnike, otkrio da su u operaciji učestvovale i američke snage, kao i da se glavni deo podvodnog nadmetanja odvijao u blizini Svalbarda.
Norveški ministar odbrane Tore Sandvik poručio je da je zajednička operacija pokazala Moskvi da njene aktivnosti ne mogu da ostanu neprimećene.
- Kroz našu zajedničku operaciju poslali smo Rusiji jasnu poruku da ne može da deluje tajno -rekao je Sandvik.
On je dodao da je ruskim vlastima jasno stavljeno do znanja da bi svaki pokušaj napada na ključnu infrastrukturu bio otkriven i da bi imao posledice, uz poruku da eskalacija na krajnjem severu nije ni u čijem interesu.
Britanski i norveški zvaničnici istovremeno su Moskvi preneli informacije koje su prikupili o novoj tehnologiji, upravo kako bi ruskoj strani pokazali da je Zapad otkrio šta se testira pod morem. Prema izvorima Rojtersa, računica je bila da bi samo saznanje da je tehnologija kompromitovana moglo da odvrati Moskvu od njene buduće upotrebe.
Ključni prolaz ruskih nuklearnih podmornica
Čitav prostor između Svalbarda i kopnene Norveške ima veliki vojni značaj.
Ruske nuklearne podmornice bazirane na Koljskom poluostrvu moraju da prođu kroz široki morski prostor između juga Svalbarda i Norveške kako bi izašle prema severnom Atlantiku, a zatim prolaze u blizini norveškog ostrva Jan Majen.
Britanija, Norveška i SAD su u avgustu izvele još jednu zajedničku vežbu na Jan Majenu, čiji je cilj bio da pokaže sposobnost NATO snaga da zajednički deluju na krajnjem severu. Norveška istovremeno planira izgradnju novog optičkog kabla koji bi do 2028. godine povezao Svalbard i Jan Majen sa kopnom.
Zapadne države poslednjih godina ubrzano pojačavaju nadzor infrastrukture na morskom dnu. Prema podacima kompanije za analizu pomorskih rizika Vindvord, broj brodova koji se veoma sporo kreću iznad ili u blizini osetljive infrastrukture u Severnom moru porastao je prošle godine za 52 odsto, na više od 13.000 registrovanih slučajeva. Bezbednosni stručnjaci takvo ponašanje često povezuju sa mapiranjem kablova, cevovoda i energetskih veza.
Od oktobra 2023. do kraja prošle godine najmanje 11 podvodnih kablova u Baltičkom moru bilo je oštećeno ili presečeno, što je dodatno ubrzalo NATO operacije za zaštitu infrastrukture, uključujući „Baltik sentri“ i britansku operaciju „Nordik vorden“.
Nova otkrića dolaze i nekoliko nedelja nakon što je direktor CIA Džon Retklif u avgustu posetio Moskvu. Prema izvorima Rojtersa, jedan od razloga njegovog susreta sa ruskim obaveštajnim zvaničnicima bilo je upozorenje Moskvi zbog širenja navodnih sabotažnih operacija u Evropi. Nije poznato da li je Retklif tokom razgovora posebno pomenuo operaciju kod Svalbarda.
Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo Rojtersu na zahtev za komentar o konkretnom slučaju. Kremlj odbacuje optužbe da Rusija izvodi sabotaže u državama NATO-a ili da priprema direktan sukob sa Alijansom.
Informer.rs
