Dragan Stojković Bosanac prvi put je stao pred domaće medije i otvoreno govorio o dramatičnoj borbi za život, otkrivajući detalje kroz koje je prošao, ali i kome duguje zahvalnost.
Kako Bosanac kaže, u najtežem trenutku nije razmišljao ni o čemu, već je instinktivno reagovao i tražio pomoć.
- Nije bila nikakva polna bolest. Tu sam zahvalan dok sam živ Saši Popoviću koji me spojio sa jednim divnim čovekom, lekarom, kardiologom na Dedinju, koji mi je pomogao izuzetno.
U nastavku je objasnio koliko mu je ta pomoć značila, naglašavajući da bez pravovremene reakcije ishod možda ne bi bio isti.
Na tome sam prvo zahvalan Saši što me spojio sa njim, a posebno njemu i naravno svim lekarima na Kliničko-bolničkom centru Dedinje.
otom se osvrnuo i na samu operaciju, koja je, kako ističe, bila izuzetno zahtevna.
- Operisana mi je srčana valvula ili srčani zalistak i kada sam drugi, treći dan u bolnici ležao, pa su me bolele ruke, rekao sam: “Doktore Mićeviću, što me bole ruke?” Pa kaže: “Šest sati si ovako ležao dok smo te operisali”. Bila je teška operacija, jer sam ja u nesvest pao u Konjicu – kaže Bosanac za Svet.
Zatim je do detalja opisao trenutak kada mu je naglo pozlilo, prisećajući se svakog detalja tog kobnog dana.
- Moja supruga ima stan u Konjicu bez lifta i počeo sam da se zamaram sve više i više.
Kako dalje navodi, tog večera usledio je trenutak koji mu je, kako kaže, promenio život.
- I to jedno veče vraćao sam se u stan i na petom spratu samo vidim da se navlači mrak, nestaje vazduha, ali ne osećaš gušenje. Tako je lako umreti, ljudi, to je neverovatno.
Ističe da je uprkos svemu ostao svestan i pokušavao da se održi na nogama.
- Sad je ovo vrlo ozbiljna stvar. Bio sam svestan, držao sam se za ogradu. Dunja je stajala iza mene, a moja pokojna tašta Zora je otvorila vrata i krenula prema meni.
U jednom trenutku shvatio je da nema vremena za čekanje.
- Ja sam rekao: “Zovi hitnu pomoć, gotov sam”. I ja sam se spustio. Tašta mi je pridržala glavu da je ne razbijem.
Foto: Foto: Nemanja IvšićDragan Stojković Bosanac
Kako kaže, sve je trajalo vrlo kratko, ali dovoljno da shvati koliko je situacija bila ozbiljna.
- Hvala Bogu, nije ništa bilo. To je možda trajalo jedan minut da sam bio u potpunoj nesvesti.
Na sreću, pomoć je stigla brzo.
- Već je stigla Hitna pomoć. Konjic je mali i hitna je stigla za dva-tri minuta. Prebacili su me u bolnicu.
Lekari su odmah shvatili ozbiljnost situacije i dali mu jasne smernice.
- I oni su me pregledali i rekli da je to kardiološki, da hitno idem za Beograd, ali da ne vozim auto, ali sam ja vozio.
Na kraju, otkrio je i kakvu je prognozu dobio po dolasku u prestonicu.
- Kad sam došao u Beograd, doktor mi je rekao: “Gospodine, vama je ostalo tri godine života ako ovo odmah ne operišete”. Sve se završilo za nekoliko dana jer sam bio stvarno urgentan. Nije to bila nikakva protekcija.
Informer.rs
