Litvanija je krenula ka ukidanju ustavne zabrane raspoređivanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, a Sejm planira da ključnu izmenu završi najkasnije početkom 2027. godine.
Litvanija je krenula ka ukidanju ustavne zabrane raspoređivanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, a Sejm planira da ključnu izmenu završi najkasnije početkom 2027. godine. Time bi još jedna članica NATO koja se neposredno graniči sa Rusijom uklonila pravnu prepreku za buduće prisustvo nuklearnih kapaciteta Alijanse.
Odbor za pravo i pravni poredak litvanskog parlamenta 9. septembra podržao je predlog sa sedam glasova za i dva protiv, dok predsednik Sejma Juozas Olekas najavljuje da bi jesenje zasedanje moglo da bude produženo do 13. januara 2027. kako bi ustavna procedura bila završena.
Litvanija uklanja prepreku staru više od tri decenije
Član 137 litvanskog Ustava trenutno izričito propisuje da se na teritoriji zemlje ne mogu nalaziti oružje za masovno uništenje ni vojne baze stranih država. Odredba je uvedena početkom devedesetih, u potpuno drugačijoj bezbednosnoj situaciji, dok su ruske snage još bile prisutne na teritoriji tek obnovljene litvanske države.
Upravo taj član sada Viljnus želi da ukloni.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda još u julu je rekao da postoji gotovo potpuna politička saglasnost da je zabrana zastarela.
- Geopolitička situacija se pogoršava. Naš ustav pisan je kada su geopolitičke okolnosti bile potpuno drugačije – rekao je Nauseda.
Za ustavnu promenu potrebna je dvotrećinska većina u dva odvojena glasanja, između kojih mora da prođe najmanje tri meseca. U julu je za nastavak procedure glasalo 89 poslanika, 11 je bilo protiv, dok je šest bilo uzdržano.
Promena sama po sebi ne znači da će američke nuklearne bombe odmah biti dopremljene u Litvaniju. Nema javno objavljene odluke NATO ili SAD o takvom raspoređivanju.
Ali uklanjanjem člana 137 nestala bi najviša domaća pravna prepreka da takva odluka jednog dana uopšte bude sprovedena.
Finska je već napravila isti zaokret
Litvanija nije prvi sused Rusije koji menja zakone upravo u ovom pravcu.
Finska, koja sa Rusijom deli više od 1.300 kilometara granice, ove godine ukinula je zakonsku zabranu uvoza, transporta, isporuke i posedovanja nuklearnih sredstava kada je to povezano sa odbranom Finske, kolektivnom odbranom NATO ili vojnom saradnjom.
Promene finskog Zakona o nuklearnoj energiji potvrđene su 26. juna.
Helsinki istovremeno naglašava da to ne znači odluku da se nuklearno oružje trajno rasporedi u zemlji. Finska vlada zvanično je saopštila da ne traži nuklearno oružje na svojoj teritoriji, dok je predsednik Aleksander Stub rekao da zemlja nema nameru da ga drži na svojoj teritoriji u mirnodopskim uslovima.
Suština promene je ipak jasna: zakonska zabrana više ne sprečava da Finska u određenim okolnostima primi ili omogući kretanje nuklearnog oružja u okviru NATO.
Litvanija sada pokušava da uradi nešto slično, ali mora da menja sam Ustav.
Rusija dobija novu bezbednosnu temu na severozapadu
Promena dolazi u trenutku kada su drugi delovi ruske teritorije već izloženi napadima iz Ukrajine. Kurska i Belgorodska oblast redovno su na udaru, dok su ukrajinske bespilotne letelice tokom rata stizale i do Krasnodarskog kraja, Lenjingradske oblasti i brojnih ciljeva duboko u Rusiji.
Međutim, slučaj Litvanije nema neposredne veze sa odlukama Kijeva.
Ovde je reč o promeni unutar same članice EU i NATO, koja se graniči sa ruskom Kalinjingradskom oblašću i Belorusijom i koja svoju bezbednosnu politiku sve čvršće vezuje za kolektivnu odbranu Alijanse.
Litvanija je od 2022. višestruko povećala izdvajanja za odbranu, gradi novu infrastrukturu i priprema se za trajno raspoređivanje nemačke brigade, čije se potpuno operativno prisustvo očekuje 2027. godine.
Informer.rs
