Sve oštriji kurs Berlina prema Rusiji, ekonomski problemi, skupa energija i nezadovoljstvo zbog migracija pogurali su Alternativu za Nemačku (AfD) do istorijske pobede u Saksoniji-Anhalt, ocenio je Vladislav Belov, rukovodilac Centra za nemačke studije Ruske akademije nauka, nakon što je AfD osvojio čak 43,8 odsto glasova.
AfD je više nego udvostručio rezultat iz 2021. godine, kada je imao 20,8 odsto, dok je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca doživela potpuni slom i pala sa 37,1 na svega 17,2 odsto. Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, AfD dobija 39 od ukupno 83 mandata, pa mu za samostalnu većinu nedostaju samo tri poslanika.
U pojedinim prvim medijskim izveštajima pojavila se računica sa 97 poslaničkih mesta, ali zvanični preliminarni rezultat pokrajinske izborne komisije daje saziv od 83 poslanika.
„Antiruski kurs radio je u korist AfD-a“
Belov je za RT podsetio da je još pre izbora procenjivao da će tvrđi odnos nemačke vlade prema Moskvi pomoći AfD-u kod dela birača.
Posebno je izdvojio ministra spoljnih poslova Johana Vadefula i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Dobrinta, tvrdeći da su njihove antiruske pozicije dodatno udaljile deo biračkog tela od vladajućih stranaka.
- Za prvi put AfD se nije predstavio samo kao protestna stranka, već kao partija sposobna da vlada – rekao je Belov.
Prema njegovoj oceni, upravo je to jedna od najvećih promena ovih izbora.
AfD više nije biračima nudio samo odgovor na nezadovoljstvo Berlinom, već je pokušao da se predstavi kao alternativa vlasti sa konkretnim stavovima o migracijama, obrazovanju, ekonomiji i budućnosti same Saksonije-Anhalt.
Belov je ocenio da su upravo teme koje formalno nisu pokrajinske – rat u Ukrajini, odnosi sa Rusijom, migracije i politika savezne vlade – neuobičajeno snažno dominirale kampanjom.
Rusija jedna od velikih linija podele
Da odnos prema Moskvi nije bio sporedna tema pokazuje i politička slika istočne Nemačke.
Rojters je neposredno pred izbore zabeležio duboku podelu između politike Berlina prema Rusiji i raspoloženja dela stanovništva Saksonije-Anhalt. AfD se zalaže za prekid nemačke vojne pomoći Ukrajini i ponovno uspostavljanje ekonomskih i energetskih odnosa sa Moskvom.
U delu bivše Istočne Nemačke i dalje postoji znatno drugačiji odnos prema Rusiji nego na zapadu zemlje, a rast cena energije i problemi industrije dodatno su pojačali nezadovoljstvo.
Belov je još pre glasanja rekao nemačkoj agenciji DPA da Moskva želi jasan uspeh AfD-a, ali ne toliko zbog očekivanja da bi ta stranka vodila „prorusku politiku“, koliko zato što bi, prema njegovom viđenju, zastupala nemačke nacionalne interese umesto politike podređene potrebama Ukrajine.
Hemijska industrija posebno osetila energetsku krizu
Saksonija-Anhalt ima snažnu hemijsku industriju, jednu od privrednih grana koje najviše zavise od velikih količina jeftine energije.
Prekid dotoka jeftinog ruskog gasa cevovodima i dug period visokih cena energije posebno su pogodili energetski intenzivnu nemačku industriju, što je i u ovoj pokrajini postalo političko pitanje.
Istovremeno je nezaposlenost u julu u Saksoniji-Anhalt iznosila 8,1 odsto, znatno iznad nemačkog proseka od 6,4 odsto.
Belov upravo spoj tih problema vidi kao ključ za razumevanje rezultata: životni standard, energija, migracije i nezadovoljstvo politikom savezne vlade povezali su se u jedan protestni talas.
Informer.rs
