Iako smo svakodnevno zatrpani pričama o “superhrani” i čudotvornim namirnicama, jedno najnovije istraživanje skrenulo je pažnju stručnjaka na skromno povrće koje većina nas ima u frižideru. Britanski profesor i lekar Hitne pomoći, dr Rob Galovej otvoreno priznaje da je uvek bio suzdržan prema takvim vestima, ali naglašava da ga je novo italijansko istraživanje o uticaju paradajza na masnu jetru potpuno razuverilo.
- Uvek sam pomalo skeptičan kada pročitam još jedan naslov koji nam poručuje da će nam jedna određena hrana spasiti život i pomoći da živimo večno u savršenom zdravlju – ističe prof. Galovej.
Međutim, kako objašnjava, ova studija se izdvojila jer nije reč o uobičajenom anketiranju ljudi o njihovoj ishrani, već o strogo kontrolisanom kliničkom ispitivanju.
Šta je pokazalo kliničko ispitivanje?
Istraživanje koje je sproveo Italijanski nacionalni institut za gastroenterologiju obuhvatilo je 79 pacijenata sa dijagnostikovanom masnom jetrom. Tokom šest nedelja, jedna grupa je svakodnevno unosila 200 grama svežeg paradajza i 50 grama sosa od paradajza, dok je druga grupa u potpunosti izbegavala ovu namirnicu.
Nivo masti u jetri meren je pomoću specijalnog uređaja “FibroScan”. Nakon šest nedelja, rezultati objavljeni u naučnom časopisu “Nutrients” pokazali su da je kod grupe koja je jela paradajz nivo masti u jetri opao za čak 35 odsto, u poređenju sa padom od 18 odsto kod onih koji su ga izbegavali.
Ključno zapažanje: Pad masti bez gubitka kilograma
Profesor Galovej skreće pažnju na detalj koji ovo otkriće čini posebno značajnim za medicinu:
- Ovo je deo koji smatram zaista važnim: oni koji su jeli paradajz nisu jednostavno otišli na dijetu i izgubili gomilu kilograma. Zapravo, njihova telesna težina se jedva promenila – rekao je doktor.
Merenja su potvrdila da nije bilo značajnih promena u indeksu telesne mase (BMI), obimu struka, ukupnoj ili visceralnoj masnoći, pa čak ni u nivou holesterola i šećera u krvi. To dokazuje da smanjenje masti u jetri nije bilo posledica opšteg mršavljenja, već specifičnog procesa u samom organu. Naučnici veruju da aktivne supstance poput likopena i beta-karotena menjaju način na koji jetra prerađuje masti – smanjuju stvaranje nove masti, ograničavaju njeno taloženje i podstiču njeno sagorevanje.
Suplementi ili prirodna hrana?
Iako su pilule likopena rasprostranjene na tržištu, prof. Galovej naglašava da je uvek bolji izbor unos celog povrća.
- Ne znamo da li je likopen glavna zvezda ili koristi dolaze od zajedničkog delovanja svih ovih jedinjenja. Zato bih posavetovao konzumiranje celog paradajza radije nego uzimanje suplemenata u pilulama – savetuje stručnjak.
On objašnjava da svež i kuvan paradajz nude različite prednosti: svež paradajz čuva vitamin C, dok se kuvanjem lakše oslobađa likopen. Budući da je likopen rastvorljiv u mastima, priprema kuvanog paradajza sa maslinovim uljem dodatno povećava njegovu apsorpciju u organizmu.
“Ne čekam studiju na 10.000 ljudi – menjam jelovnik odmah”
Osvrćući se na šira istraživanja, profesor podseća da je umerena potrošnja paradajza u obimnim studijama povezana sa nižim rizikom od opšte smrtnosti, kardiovaskularnih bolesti i pojedinih oblika karcinoma, poput raka prostate.
- Nisam neko ko će čekati nasumično kontrolisano ispitivanje na 10.000 ljudi pre nego što promenim ono što stavljam na svoj tanjir. Moj savet je jednostavan: jedite i svež i kuvan paradajz i jedite ga svakodnevno, posebno ako imate prekomernu težinu, predijabetes ili dijabetes, jer imate veći rizik od razvoja masne jetre. A to je upravo ono što ću i sam uraditi: više svežeg paradajza u salatama ili kao užinu, i više kuvanog sa maslinovim uljem u sosevima, čorbama i gulašima – nedvosmislen je profesor.
Za kraj, profesor podseća da najjednostavniji koraci često daju najbolji doprinos zdravlju:
- Da li ću propisivati paradajz u Hitnoj pomoći? Naravno da neću. Ali bih radije video pakovanja paradajza na prodaju u bolničkim aparatima nego samo čips i čokoladu. Ponekad su najzdravije promene zaista i najjednostavnije – zaključio je on.
(Espreso/blic žena/prenela PV)
