Paralizovana deca prohodaju, nerotkinje dobijaju porod, a bolesnici koje su lekari otpisali odlaze zdravi – manastir Raletinac kod Rekovca jedno je od najtajnovitijih svetih mesta u Srbiji.
Smešten na obroncima Kremenca, u gustoj šumi između Kragujevca i Rekovca, ovaj ženski manastir Eparhije šumadijske privlači vernike iz cele Srbije.
Jedni dolaze sa štakama, drugi sa suzama, treći jednostavno bez nade. Mnogi odlaze drugačiji nego što su stigli. Manastir Raletinac, posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu, skriva priče stare gotovo šest stotina godina.
Tri sestre
Sve počinje krajem 14. veka, posle Kosovske bitke, u kojoj je poginuo otac triju sestara. Po predanju koje je i danas živo u ovom kraju, kćeri su razdelile imanje i svaka od njih podigla po jedan manastir. Sarinac, Raletinac i Denkovac – tri svetinje koje do danas nose imena svojih ktitorki: Sare, Raletine i Dene.
Pisanih dokumenata o tome nema. Ni same monahinje to ne kriju. Sve što znamo o nastanku manastira u 15. veku dolazi iz usmenog predanja, koje se prenosilo s kolena na koleno kroz vekove turske vladavine, razaranja i obnove. Postoji i druga varijanta: da je Raletinac nastao kao isposnica manastira Denkovca u vreme srpske despotovine. Ali narod pamti sestre.
Da predanje ne umre, pobrinuo se i slikar Janko Brašić iz Oparića, koji je 1940. godine u manastirskoj trpezariji naslikao tri pobožne sestre – među njima i Raletinu, ženu po kojoj je manastir dobio ime.
Rušenje i povratak
Turci su srušili manastir. Više od četiri veka na tom mestu su stajale samo ruševine. Do 1870. godine nije bilo ničega osim ostataka crkve i groba jedne nepoznate, ali u narodu duboko poštovane ličnosti.
Foto: eparhija-sumadijskaSrpska svetinja
Te godine trgovac Jovan Rakić odlučio je da ne dozvoli da svetinja nestane. Oko groba i ostataka Časne trpeze podigao je skromnu crkvu i mali konak. Manastirski život vratio se na Kremanac. Godine 1893. u crkvu je postavljen ikonostas, a kroz ceo 20. vek nastavljeni su radovi: zidana je priprata, podizani konaci, ograđivana porta. Konačno uređenje završeno je 1977. godine.
Raletinac je bio muški manastir, a danas je ženski – tačna godina promene nije zabeležena u dostupnim izvorima, ali monahinje koje danas čuvaju ovo mesto brine o njemu s jednakom predanošću.
Knjiga isceljenja
U manastiru se čuva posebna knjiga. Zove se Knjiga isceljenja i puna je zapisa – rukom pisanih svedočanstava vernika i monahinja o onome što se dešavalo pred grobom Svete Raletine i na izvoru Svetih apostola Petra i Pavla.
Foto: eparhija-sumadijskaČuda u manastiru
Deca koja nisu progovorila, nerotkinje, bolesnici s kičmom i zglobovima, migrenama, raznim deformitetima – prema tvrdnjama posetilaca i igumanija, bezbroj je onih koji su ozdravili uz molitvu i lekovitu vodicu s manastirskog izvora.
U Knjizi isceljenja, prema dostupnim izvorima, zabeležen je i ovakav zapis: dečak koji nije mogao sam da uđe u manastir, sam stade na svoje noge i izađe napolje bez ičije pomoći.
Sve ovo su svedočanstva vernika i monahinja – ne medicinsko-naučno potvrđeni podaci.
Informer.rs
