Ursula fon der Lajen najavila je plan od 800 milijardi evra za odbranu, dok Putin, prema italijanskoj analizi, smatra da Moskva nema razloga za odgovor.
Više od godinu dana nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila novu fazu evropske bezbednosne politike, u javnosti se i dalje vodi polemika o stvarnim dometima plana koji je prvobitno predstavljen kao ReArm Europe, a potom preimenovan u Readiness 2030 (Spremnost 2030).
Program je najavljen kao paket vredan do 800 milijardi evra, namenjen jačanju odbrambenih kapaciteta Evropske unije u svetlu bezbednosnih izazova i rata u Ukrajini.
Međutim, italijanski portal L’Antidiplomatico objavio je analizu autora Pina Arlakija u kojoj se tvrdi da najveći deo tog iznosa nije stvarni zajednički evropski fond, već mogućnost da države članice dodatno povećaju svoje zaduživanje radi kupovine vojne opreme.
Koliko je novca zaista obezbeđeno?
Prema navodima iz analize, od ukupno najavljenih 800 milijardi evra čak oko 650 milijardi predstavlja prostor koji je državama ostavljen za dodatno zaduživanje zahvaljujući privremenom ublažavanju fiskalnih pravila Evropske unije.
Autor navodi da taj novac nije izdvojen iz zajedničkog budžeta EU, već da svaka država sama snosi teret novih dugova ukoliko odluči da ulaže u vojnu industriju.
Preostalih oko 150 milijardi evra odnosi se na program SAFE, ali ni taj novac nije bespovratna pomoć, već zajmovi koje će države korisnice vraćati u narednim decenijama.
Kritike evropske politike
U analizi se ocenjuje da evropske vlade pokušavaju da odgovor na ekonomske probleme pronađu kroz povećanje vojnih izdvajanja, umesto kroz rešavanje pitanja industrijske proizvodnje, konkurentnosti, energetike i životnog standarda.
Autor smatra da je politika naglašavanja spoljne pretnje postala način da se opravdaju vanredne mere i povećana izdvajanja za odbranu.
Istovremeno podseća da je Moskva više puta saopštila da nema nameru da napadne zemlje NATO-a ili Evropske unije, dok je ruski predsednik Vladimir Putin ranije izjavljivao da su tvrdnje o planiranom napadu na Zapad “besmislica”.
Moskva bez odgovora na novu trku u naoružavanju
Jedan od glavnih zaključaka analize jeste da Rusija nije odgovorila sopstvenim velikim programom naoružavanja nakon evropske najave.
Autor smatra da je Kremlj procenio kako nema potrebe da ulazi u novu spiralu vojnog nadmetanja sa Evropskom unijom.
Podseća se i na ranije Putinove izjave da Rusija neće dozvoliti da bude uvučena u novu trku u naoružavanju, već da će nastaviti da razvija ključne vojne tehnologije uz nastojanje da dugoročno ograniči vojne rashode.
U fokusu i izjava NATO generala
Analiza se poziva i na izjavu vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO-a u Evropi, američkog generala Aleksusa Grinkeviča, koji je u junu izjavio da, prema obaveštajnim podacima kojima raspolaže, Rusija ne teži sukobu.
Autor ocenjuje da takve izjave dodatno otvaraju raspravu o opravdanosti velikih evropskih planova za novo naoružavanje.
Istovremeno podseća da Evropska komisija nastavlja realizaciju programa “Spremnost 2030”, dok države članice usvajaju nacionalne planove za korišćenje sredstava iz programa SAFE.
Informer.rs
