Rusija više ne namerava da u okviru eventualnog mirovnog sporazuma vrati delove Sumske i Harkovske oblasti koje drži pod kontrolom, već planira da ih trajno zadrži kao tampon-zone prema sopstvenoj granici.
Istovremeno, predsednik Rusije Vladimir Putin ne odustaje od namere da ruska vojska zauzme celu Donjecku oblast, tvrde tri izvora bliska Kremlju koja su zbog osetljivosti teme tražila anonimnost, navodi Blumberg.
Prema navodima tog lista, Moskva je definitivno povukla raniju mogućnost teritorijalnih ustupaka i spremna je da se vrati pregovorima tek kada uspostavi kontrolu nad čitavom Donjeckom oblašću.
Propao dogovor u „duhu Enkoridža“
Putin je odustao od vraćanja teritorija jer u Moskvi smatraju da sve oštrije poruke iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) potvrđuju da su propali neformalni dogovori sa samita održanog u avgustu 2025. godine na Aljasci, gde se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Vašington tvrdi da na tom sastanku nije postignut nikakav sporazum o završetku rata, dok zvaničnici Kremlja insistiraju da je postojao paket obaveza zasnovan na takozvanom dogovoru u „duhu Enkoridža“.
Prema ruskom tumačenju, SAD je trebalo da izvrše pritisak na Ukrajinu da Rusiji preda delove Donjecke oblasti koje ruske snage nisu zauzele, dok bi se Moskva zauzvrat povukla iz delova Sumske i Harkovske oblasti. Ta mogućnost sada je, prema izvorima Blumberga, skinuta sa stola.
Kremlj je dodatno zaoštrio stav posle sve učestalijih ukrajinskih napada duboko unutar Rusije, uključujući udare na Moskvu i ruske rafinerije, koji su izazvali štetu na energetskim objektima i nestašice goriva u pojedinim delovima zemlje.
Dodatni udarac odnosima Moskve i Vašingtona predstavlja Trampova podrška novom zakonu o sankcijama koji je gurao pokojni američki senator Lindzi Grejem. Predlog omogućava uvođenje carina do 100 odsto na robu iz država koje spadaju među pet najvećih kupaca ruske nafte i prirodnog gasa. Prvobitno predložene carine od 500 odsto smanjene su kako bi zakon dobio širu podršku u Kongresu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odgovorio na zahtev Blumberga za komentar.
Mirovni proces potpuno blokiran
Samit Trampa i Putina na Aljasci bio je njihov najduži neposredni susret i od njega se očekivao ozbiljan pomak ka završetku rata. Međutim, Putin je napustio Enkoridž bez pristanka na prekid vatre koji bi prethodio mirovnim pregovorima, dok je Tramp tada poručio da postizanje konačnog dogovora zavisi od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Pregovori Rusije i Ukrajine pod američkim posredovanjem nalaze se u zastoju od februara, pošto se Trampova administracija u međuvremenu usredsredila na rat sa Iranom.
Zelenski je u junu otvorenim pismom pozvao Putina na neposredne pregovore kako bi bio okončan rat koji traje petu godinu. Putin je odbio ponudu i poručio da ruska vojska mora da „nastavi sa radom“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio doputovali su na Filipine, gde učestvuju na sastancima sa predstavnicima Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN). U trenutku objavljivanja Blumbergovog izveštaja nijedna strana nije bila zvanično potvrdila njihov susret, dok je Rubio naknadno rekao da planira da sa Lavrovom razgovara o Ukrajini i mogućnostima za ponovno pokretanje pregovora.
Rusija pregovore uslovljava celim Donjeckom
Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade dronovima i raketama na Kijev i druge ukrajinske gradove, dok se žestoke borbe u Donjeckoj oblasti vode oko Konstantinovke.
Reč je o strateški važnom logističkom čvorištu čije bi potpuno zauzimanje ruskim snagama otvorilo pravac prema glavnim ukrajinskim odbrambenim uporištima u Kramatorsku i Slavjansku.
Putin zahteva da Ukrajina preda kontrolu nad čitavom Donjeckom oblašću, uključujući teritorije koje ruske snage nisu uspele da zauzmu od početka borbi 2014. godine. Kijev taj zahtev odbacuje i predlaže prekid rata duž postojećih linija fronta.
Dva izvora bliska Kremlju tvrde da je Rusija spremna da se vrati za pregovarački sto tek pošto Putin ostvari cilj i zauzme celu Donjecku oblast.
Prema jednom od njih, Ministarstvo odbrane Rusije uverilo je Putina da potpunu kontrolu nad Donjeckom oblašću može da uspostavi do kraja 2026. godine. Međutim, mnogi unutar ruske vojske taj rok smatraju nerealnim.
Izvor blizak Ministarstvu odbrane u Moskvi navodi da bi ruske snage celu Donjecku oblast mogle da stave pod kontrolu tek tokom 2027. godine.
Rubio: Bio je predlog, ne i sporazum
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je 25. juna da sastanak na Aljasci nije završen dogovorom o okončanju rata.
- Na Aljasci je bilo predloga, ali nije bilo dogovora. Da je dogovor postignut, rat bi već bio završen – rekao je Rubio.
Dan kasnije reagovao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je naveo da je Putin na Aljasci odgovorio na predloge koje je prethodno u Moskvu doneo Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof.
- Ako jedna strana, u ovom slučaju Sjedinjene Američke Države, iznese svoje predloge za postizanje sporazuma, odnosno za pronalaženje rešenja za ovu krizu, a druga strana se sa tim predlozima složi, onda tvrdnja da nikakav dogovor nije postignut deluje, najblaže rečeno, neelegantno – poručio je Lavrov.
Informer.rs
