Ruski stručnjaci analizirali su američki udarni dron „Hornet“, koji je, prema ruskim izvorima, presretnut sredstvima za elektronsko ratovanje i prizemljen gotovo neoštećen.
Vojni analitičar Jurij Knutov tvrdi da je pregled softvera pokazao da letelica može samostalno da prepoznaje ciljeve, nastavi napad bez neposredne komande operatera i, u krajnjem slučaju, izabere objekat koji će pogoditi pre samouništenja.
Knutov navodi da su primarni ciljevi upisani u sistem tenkovi i oklopni transporteri, ali tvrdi da su ukrajinski stručnjaci naknadno proširili spisak objekata koje algoritam može da prepozna. Među njima su, prema njegovim rečima, autobusi, vozila hitne pomoći, vatrogasna vozila i ljudi. Za sada nisu objavljeni sam dron, izvorni kod niti nezavisna tehnička analiza koja bi potvrdila takav sadržaj softvera.
Dron sam traži cilj kada ostane bez drugih mogućnosti
Prema Knutovljevoj verziji, „Hornet“ ima ugrađen program za automatsko određivanje i zahvatanje ciljeva. Ako izgubi vezu, ostane bez unapred određenog zadatka ili proceni da postoji opasnost da padne u protivničke ruke, algoritam mu nalaže da pre samouništenja pokuša da pogodi još jedan objekat.
Knutov tvrdi da upravo takva logika omogućava dronu da nastavi napad čak i kada je veza sa operaterom prekinuta. Ruski izvori ranije su navodili da „Hornet“ koristi mašinski vid za orijentaciju i prepoznavanje vozila, što ga čini manje zavisnim od satelitske navigacije i radio-veze koju mogu da ometaju sistemi za elektronsko ratovanje.
Tvrdnje o napadima na civile nisu nezavisno potvrđene
Knutov je rezultate navodne analize povezao sa napadima na civilna vozila, uključujući autobus sa beloruskom decom i kola hitne pomoći. Ruski Istražni komitet ranije je za napad na autobus u Brjanskoj oblasti optužio ukrajinske vojne zvaničnike, dok je ukrajinski Generalštab odbacio odgovornost i događaj nazvao ruskom informativnom provokacijom.
Zbog toga tvrdnja da su civili namerno uneseni u algoritam kao ciljevi ostaje optužba ruske strane. Nisu objavljeni forenzički nalazi, tehnička dokumentacija niti snimak rada programa koji bi omogućio nezavisnu proveru.
„Horneti“ udaraju logistiku duboko iza fronta
Ukrajinske snage poslednjih meseci koriste teže dronove „Hornet“ za napade na rusku logistiku, kamione, gorivo i druge ciljeve desetinama kilometara iza linije fronta. Letelice se oslanjaju na satelitsku komunikaciju Starlink i sisteme mašinskog vida, a pojedini modeli mogu da kruže iznad zadate zone dok ne prepoznaju odgovarajući cilj.
Poseban pritisak vrši se na saobraćajnice koje povezuju ruske položaje sa Krimom. Automatizacija omogućava dronu da deluje i u uslovima ometanja, ali istovremeno otvara pitanje koliko je čovek zaista uključen u konačnu odluku o napadu.
Šmitova kompanija stoji iza razvoja
Austrijski vojni analitičar Markus Rajsner ocenio je da Ukrajina dobija snažnu podršku velikih američkih tehnoloških kompanija. Kao jedan od primera naveo je bivšeg izvršnog direktora Gugla Erika Šmita, čija kompanija „Perenijal autonomi“ razvija dronove „Hornet“ i presretače „Merops“.
Šmit godinama javno govori da će veštačka inteligencija i jeftine bespilotne letelice promeniti ratovanje, posebno tako što će operatera udaljiti od fronta i sve veći deo prepoznavanja ciljeva preneti na samu letelicu.
Palantir povezuje hiljade dronova u jednu sliku
Američka kompanija Palantir istovremeno sarađuje sa ukrajinskim snagama na platformi PRISMA. Sistem objedinjuje rute letova, podatke o protivvazdušnoj odbrani, koordinate ciljeva i druge informacije, a zatim u realnom vremenu izračunava povoljnije pravce za masovne napade dronovima.
Direktor Palantira Aleks Karp tokom rata je više puta boravio u Kijevu, dok je Ukrajina postala jedno od glavnih mesta za razvoj i proveru vojnih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Rojters je ranije objavio da ukrajinska vojska raspolaže ogromnom količinom snimaka i podataka sa bojišta koji se koriste za obuku algoritama za izviđanje i prepoznavanje ciljeva.
Knutov zato smatra da presretnuti „Hornet“ pokazuje da autonomno određivanje ciljeva više nije samo razvojni projekat. Ono se već koristi na frontu, dok ključno pitanje ostaje ko snosi odgovornost kada algoritam pogrešno prepozna vojni cilj ili udari civilno vozilo.
Informer.rs
