Bivši svetski prvak u šahu i ruski opozicionar Gari Kasparov tvrdi da predsednik Rusije Vladimir Putin nema nameru da sklopi kompromisni mir sa Ukrajinom i da bi posle parlamentarnih izbora u Rusiji mogao da pokrene novu eskalaciju.
Kao najopasniji scenario naveo je ograničeni upad u Letoniju ili Estoniju, kojim bi Moskva proverila da li su Sjedinjene Američke Države i ostale članice NATO-a zaista spremne da brane istočno krilo Alijanse.
Izbori za Državnu dumu, donji dom ruskog parlamenta, biće održani od 18. do 20. septembra. Kasparov smatra da će rastući pritisak na Kremlj Putina gurati ka novom zaoštravanju, a ne ka ustupcima, i upozorava da bi svaki sporazum bez jasnog poraza Rusije Moskvi samo dao vreme da obnovi snage i pripremi sledeći potez.
„Svi znaci ukazuju samo na jedno – rat“
Kasparov tvrdi da se ni u porukama ruske propagande, ni u potezima državnog vrha, ni u Putinovim javnim nastupima ne vidi priprema stanovništva za završetak rata.
- Nema ni jednog znaka u ruskoj propagandnoj mašineriji, u postupcima ruske vlade, u Putinovim govorima da se Kremlj priprema za mir. Svi znaci ukazuju samo na jedno – rat, rat, rat, rat – rekao je Kasparov za Politiko.
Prema njegovoj proceni, dogovor kojim bi rat bio samo zamrznut ne bi uklonio opasnost, već bi Rusiji omogućio da popuni jedinice, obnovi vojnu proizvodnju i sačeka povoljniji trenutak za nastavak sukoba.
Kasparov zato odbacuje ideju da bi delimičan sporazum ili prekid vatre automatski vodili trajnom miru. On smatra da je za promenu ruske politike neophodan poraz Putinovog sistema, a ne dogovor koji bi Kremlj mogao da predstavi kao pobedu.
Mali grad kao test za ceo NATO
Kasparov upozorava da Rusija, ukoliko odluči da ispita jedinstvo Alijanse, ne bi morala da pokrene veliku invaziju na neku članicu NATO-a.
Prema njegovom scenariju, ruske snage mogle bi da zauzmu mali pogranični grad u Letoniji ili Estoniji, posebno na području sa brojnijim stanovništvom koje govori ruski, a zatim da sačekaju reakciju saveznika.
Takav potez bio bi pokušaj da se utvrdi da li bi Vašington i evropske prestonice ušli u direktan sukob sa nuklearnom silom zbog ograničene teritorije na krajnjem istoku Alijanse. Cilj, prema Kasparovu, ne bi nužno bio osvajanje velike površine, već rušenje kredibiliteta kolektivne odbrane NATO-a.
Ukoliko bi članice Alijanse počele da se spore oko odgovora ili izbegle vojnu reakciju, Moskva bi mogla da zaključi da bezbednosne garancije NATO-a postoje samo na papiru. Kasparov zato Letoniju i Estoniju vidi kao moguće tačke pritiska, a ne kao najavu potvrđenog ruskog plana.
Izmene mobilizacije vidi kao upozorenje
Kao jedan od pokazatelja da se Moskva sprema za nastavak rata, Kasparov je izdvojio predložene izmene pravila o lekarskim pregledima za vojnike po ugovoru i ljude pozvane tokom mobilizacije.
Rusko Ministarstvo odbrane predložilo je da se u vreme mobilizacije, ratnog stanja ili rata obavezni pregledi ne sprovode za svakog kandidata, već prvenstveno kada postoje povrede ili bolesti koje bi mogle da budu razlog za proglašenje delimične ili potpune nesposobnosti za službu. Takva promena mogla bi da ubrza prijem novih ljudi u vojsku i smanji broj prepreka u proceduri.
Kasparov taj predlog tumači kao još jedan znak da Kremlj ne priprema smanjenje vojske, već traži načine da lakše i brže obezbedi nove vojnike.
Rusija je od početka rata proširila sistem regrutacije, uvela elektronski registar poziva i prešla na celogodišnje sprovođenje administrativnih postupaka povezanih sa redovnim služenjem vojnog roka. Predsedničkim dekretom predviđen je poziv 261.000 ljudi tokom 2026. godine.
Informer.rs
