Sjedinjene Američke Države pripremaju novi paket sankcija kojim ne bi bile pogođene samo ruske kompanije i zvaničnici, već i države koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas.
Revidirani predlog zakona omogućio bi predsedniku SAD Donaldu Trampu da uvede carine do 100 odsto najvećim uvoznicima ruskih energenata, navodi Rojters.
Novi dokument ublažava prvobitni plan pokojnog američkog senatora Lindzija Grejema, koji je predviđao drastične carine od 500 odsto. Umesto udara na sve kupce, sada bi se mera usmerila na pet najvećih uvoznika ruske sirove nafte i najveće kupce ruskog gasa.
Kina i Indija prve na udaru
Među najvećim kupcima ruske nafte navode se Kina, Indija, Slovačka, Mađarska i Azerbejdžan. Ako zakon bude usvojen, roba iz tih država mogla bi da bude opterećena dodatnim američkim carinama ukoliko ne smanje energetsku saradnju sa Moskvom.
Glavna meta ipak su Kina i Indija, koje kupuju ogromne količine ruske nafte i time Moskvi obezbeđuju prihode uprkos zapadnim sankcijama. Vašington želi da im izbor učini brutalno jednostavnim: ili će smanjiti kupovinu ruskih energenata ili će rizikovati mnogo skuplji pristup američkom tržištu.
Na spisku i Francuska, Japan, Mađarska i Belgija
Kada je reč o ruskom gasu, među najvećim uvoznicima nalaze se Kina, Francuska, Japan, Mađarska i Belgija. Predlog, međutim, ostavlja prostor za izuzetke državama kod kojih ruski gas čini manje od 15 odsto ukupnog uvoza i koje mogu da pokažu da postepeno smanjuju zavisnost od Moskve.
Takva odredba mogla bi da zaštiti pojedine američke saveznike od automatskog kažnjavanja. Konačnu odluku imao bi Tramp, koji bi mogao da odloži ili ukine sankcije ako proceni da je to u nacionalnom interesu SAD.
Paket udara i na ruske banke, energente i „flotu iz senke“
Predlog se ne završava na carinama. Njime su predviđene dodatne sankcije protiv ruskih zvaničnika, finansijskih institucija, energetskih projekata i brodova koje Zapad povezuje sa takozvanom ruskom flotom iz senke.
Na meti bi mogli da se nađu veliki projekti za proizvodnju i izvoz tečnog prirodnog gasa, uključujući Jamal i arktičke komplekse, kao i kompanije i banke koje omogućavaju prodaju ruskih energenata mimo zapadnih ograničenja.
Grejemov zakon vraćen posle njegove smrti
Zakon su prvobitno gurali republikanski senator Lindzi Grejem i demokrata Ričard Blumental. Posle Grejemove smrti, grupa republikanskih i demokratskih senatora ponovo je pokrenula predlog, predstavljajući ga kao nastavak njegovog najvažnijeg spoljnopolitičkog projekta. Revidirani tekst trenutno ima 26 supotpisnika iz obe stranke.
Tramp je podržao nastavak rada na zakonu, ali su senatori prvobitnih 500 odsto spustili na najviše 100 odsto kako bi paket dobio širu političku podršku i predsedniku ostavio prostor za pregovore.
Udarna mera protiv Moskve, ali i rizik za svetsko tržište
Suština američkog plana jeste da Rusija ostane bez najvećih kupaca, a ne samo da njene kompanije budu stavljene na nove crne liste. Ako Kina i Indija smanje uvoz, Moskva bi morala da traži manje kupce, ponudi još veće popuste ili smanji proizvodnju.
Problem za Vašington je što bi nagli nestanak velikih količina ruske nafte sa tržišta mogao da podigne svetske cene energenata. Zbog toga novi predlog ostavlja Trampu mogućnost da bira trenutak, obim i države protiv kojih bi carine bile aktivirane.
Ukoliko zakon prođe, američke sankcije više neće biti samo ekonomski obračun sa Moskvom. Pretvoriće se u direktan ultimatum njenim najvećim trgovinskim partnerima: ruska nafta i gas ili američko tržište.
Informer.rs
