Sjedinjene Američke Države povukle su praktično sve svoje vojnike iz Estonije u okviru šire revizije američkog vojnog prisustva u Evropi, objavila je estonska televizija ETV.
U Estoniji je, prema tim navodima, ostao samo manji deo američkog osoblja, uglavnom jedinice zadužene za održavanje i podršku. Vlasti u Talinu pokušavaju da smire situaciju i tvrde da je reč o privremenoj pauzi u rotaciji, a ne o konačnom povlačenju SAD sa istočnog krila NATO-a.
Ipak, sama činjenica da je američko prisustvo svedeno na minimum izazvala je pažnju u trenutku kada se u Evropi sve glasnije govori o mogućnosti da Vašington smanji deo vojnog tereta na kontinentu i natera evropske saveznike da sami preuzmu veći deo odgovornosti.
Konačna odluka za pola godine
Prema informacijama koje prenosi ETV, konačna odluka o daljem američkom vojnom prisustvu u Evropi očekuje se u narednih šest meseci.
To znači da Estonija, ali i ostale zemlje na istočnom krilu NATO-a, ulaze u period neizvesnosti. Formalno, Amerika nije objavila napuštanje regiona. Praktično, povlačenje skoro svih vojnika iz Estonije pokazuje da se raspored snaga već menja.
Za baltičke zemlje to nije mala stvar. Estonija, Letonija i Litvanija svoju bezbednost godinama vezuju za direktno prisustvo zapadnih, naročito američkih trupa. Svako smanjenje tog prisustva u Talinu se čita kao signal da će Evropa morati brže da popunjava praznine koje ostavlja Vašington.
Upravo zato vlasti insistiraju na izrazu „pauza u rotaciji“. Ta formulacija treba da spreči paniku i pokaže da se američki vojnici mogu vratiti. Ali za sada ostaje činjenica da je u Estoniji ostao samo mali deo američkog osoblja.
Istočni bok NATO-a se utvrđuje
Paralelno sa tim, zemlje NATO-a užurbano jačaju istočni bok, piše „Politiko“. Finska, Poljska i Litvanija grade fortifikacije uz granice sa Rusijom i Belorusijom, povećavaju rezerve i kupuju tenkove i dronove.
Prema navodima tog lista, države regiona pripremaju se za scenario u kojem bi u prvim danima eventualnog sukoba morale da se oslone pre svega na sopstvene snage.
To je ključna promena u razmišljanju. Istočnoevropske članice NATO-a više ne računaju samo na to da će američka pomoć odmah stići u punom obimu. Umesto toga, grade rovove, prepreke, bunkere, skladišta, linije odbrane i sisteme koji bi trebalo da izdrže prvi udar dok se savezničke snage ne pokrenu.
Finska, koja deli dugu granicu sa Rusijom, ubrzano se uklapa u vojnu arhitekturu NATO-a. Poljska već godinama povećava izdvajanja za vojsku i kupuje tenkove, artiljeriju, protivvazdušne sisteme i dronove. Litvanija, kao jedna od najizloženijih baltičkih zemalja, dodatno jača položaje prema Belorusiji i ruskoj Kalinjingradskoj oblasti.
Informer.rs
