Pakleni toplotni talas odneo je stotine života širom Evrope, dok temperature u pojedinim zemljama prelaze 40 stepeni. Najteže je pogođena Španija, gde vlasti više od 200 smrtnih slučajeva povezuju sa ekstremnom vrućinom.
Vrućina je ove nedelje zahvatila veliki deo zapadne i južne Evrope. Španija beleži najveći broj žrtava, Nemačka je prijavila više od 20 mrtvih, Francuska nekoliko smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, među njima i decu, dok se i u Italiji govori o više preminulih.
Bolnice u Italiji primaju sve više pacijenata sa toplotnim udarom i dehidratacijom, dok vlasti širom kontinenta izdaju crvena upozorenja, zatvaraju škole, otkazuju železničke linije i pozivaju ljude da ne izlaze napolje tokom najtoplijeg dela dana.
Pariz oborio junski rekord
Pariz je zabeležio najtopliji junski dan u istoriji merenja, sa 40,9 stepeni. Britanija je takođe registrovala najvišu junsku temperaturu ikada — 36,4 stepena.
Švajcarska je oborila svoj junski temperaturni rekord, dok se u više evropskih država danima ponavlja ista slika: usijani asfalt, praznije ulice, preopterećene hitne službe i građani koji spas od vrućine traže u rekama, jezerima i bazenima.
U Nemačkoj je upravo to bio deo tragedije. Više od 20 ljudi je preminulo, a mnoge smrti povezane su sa davljenjem, jer su ljudi masovno ulazili u vodu pokušavajući da se rashlade.
Toplotna kupola zarobila vreli vazduh
Meteorolozi objašnjavaju da je Evropu pogodila uporna „toplotna kupola“ — vremenski obrazac u kojem se vreli vazduh zadržava iznad kontinenta i ne dozvoljava prodor svežijih vazdušnih masa.
Zbog toga temperature danima ostaju ekstremno visoke, a noći ne donose pravo olakšanje. U velikim gradovima situacija je još gora, jer beton i asfalt tokom dana upijaju toplotu, a zatim je tokom noći polako oslobađaju.
To znači da se stanovi, ulice i zgrade ne hlade dovoljno ni posle zalaska sunca. Ljudi ulaze u novi dan već iscrpljeni, bez sna i bez pravog oporavka od prethodnog talasa vrućine.
Evropa se ponovo seća katastrofe iz 2003. godine
Rastući broj mrtvih probudio je sećanja na katastrofalni toplotni talas iz 2003. godine, kada je širom Evrope zabeleženo na desetine hiljada viška smrtnih slučajeva.
Taj talas vrućine ostao je zapamćen kao jedna od najsmrtonosnijih prirodnih katastrofa u modernoj evropskoj istoriji. Sada se ponovo postavlja isto pitanje: koliko je Evropa zaista spremna za ekstremne temperature koje više nisu retkost.
Stručnjaci upozoravaju da je kontinent posebno ranjiv jer je veliki deo stambenog fonda građen za hladne zime, a ne za vrela leta. Kuće i zgrade u mnogim zemljama projektovane su da zadržavaju toplotu, što sada postaje opasnost.
Milioni ljudi bez klime
Za razliku od Severne Amerike i velikog dela Azije, klima-uređaji u evropskim domaćinstvima i dalje nisu široko rasprostranjeni. Milioni ljudi zato dane provode u pregrejanim stanovima, bez mogućnosti da se dovoljno rashlade.
Najugroženiji su stariji, hronični bolesnici, deca, radnici na otvorenom i ljudi koji žive sami. Upravo zbog toga vlade pozivaju građane da proveravaju starije rođake, komšije i sve koji bi mogli da budu u opasnosti.
Vlasti upozoravaju da se pije dovoljno vode, izbegava fizički napor, ne izlazi napolje tokom najviših temperatura i da se odmah traži pomoć ako se pojave simptomi toplotnog udara.
Broj mrtvih mogao bi još da raste
Evropske vlade strahuju da konačan bilans neće biti poznat odmah. Kod toplotnih talasa broj žrtava često raste i posle najgorih dana, jer posledice iscrpljenosti, dehidratacije i opterećenja srca stižu sa zakašnjenjem.
Zato se očekuje da bi broj preminulih mogao dodatno da poraste ako se vrućina nastavi.
Evropa je ušla u leto sa rekordima koji padaju jedan za drugim, bolnicama koje primaju sve više iscrpljenih pacijenata i vlastima koje već sada uvode vanredne mere. Ono što je nekada bilo upozorenje za jug kontinenta sada je postalo evropska realnost: vrućina više nije samo neprijatnost, već smrtonosna pretnja.
Informer.rs
