Francuska, Nemačka i još nekoliko članica EU razmatraju veliko preuređenje evropske diplomatske službe, a šefica diplomatije EU Kaja Kalas mogla bi da ostane bez dela ovlašćenja i kontrole nad aparatom koji raspolaže budžetom od oko milijardu evra.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, evropske prestonice razgovaraju o reformi Evropske službe za spoljne poslove, poznate kao EEAS, koja je osnovana pre 15 godina da bi EU nastupala jedinstvenije na globalnoj sceni.
Sada se, međutim, sve otvorenije govori o tome da taj sistem ne daje rezultate, da je prespor u krizama i da često ostaje zaglavljen između Brisela, Evropske komisije i nacionalnih vlada.
Suština predloga koji se razmatraju jeste oduzimanje dela moći centralnoj evropskoj diplomatiji i vraćanje spoljne politike u ruke država članica ili drugih institucija EU. U praksi, to bi značilo manje Brisela, a više Pariza, Berlina, Rima, Varšave i drugih nacionalnih centara odlučivanja.
Kalas pod pritiskom
Kaja Kalas je na papiru visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost. U praksi, njena funkcija zavisi od toga koliko joj članice dozvole da zaista vodi zajedničku diplomatiju.
Upravo tu nastaje problem.
Ako Pariz i Berlin proguraju radikalniju reformu, Kalas i njen diplomatski aparat mogli bi da izgube deo nadležnosti, deo političkog uticaja i deo kontrole nad budžetom koji se vezuje za EEAS.
Foto: EPAKaja Kalas
To ne bi bila samo tehnička promena. To bi bio signal da velike članice EU više ne žele da ključne spoljnopolitičke odluke prolaze kroz centralni briselski mehanizam koji, po njihovoj oceni, ne reaguje dovoljno brzo na krize.
Drugim rečima, Kalas bi formalno ostala na funkciji, ali bi realna moć mogla da se preseli nazad u nacionalne prestonice.
Diplomatija EU pred sečenjem
Evropska služba za spoljne poslove nastala je posle Lisabonskog ugovora, sa idejom da EU dobije prepoznatljiviju i usklađeniju spoljnopolitičku liniju.
Ideja je bila jednostavna: umesto da svaka država članica govori za sebe, EU bi trebalo da ima zajednički diplomatski aparat, mrežu delegacija i politički centar koji može da nastupa u ime celog bloka.
Ali praksa je pokazala mnogo slabosti.
EU se često teško dogovara o spoljnopolitičkim pitanjima, jer je za najvažnije odluke potrebna saglasnost svih članica. To znači da jedna država može da zakoči zajedničku poziciju, dok se velike krize razvijaju mnogo brže nego što Brisel uspeva da reaguje.
Rat u Ukrajini, kriza u Gazi, odnosi sa Kinom, pritisak predsednika SAD Donalda Trampa na Evropu, sankcije Rusiji i pitanje odbrane pokazali su koliko je evropska diplomatija često razvučena između različitih interesa članica.
Sada se u Parizu i Berlinu sve glasnije postavlja pitanje: ako EU ne može da govori jednim glasom, zašto onda održavati skupu centralnu službu koja nema stvarnu moć?
Milijarda evra pod lupom
EEAS ima godišnji budžet od oko milijardu evra.
To je novac za diplomatsku mrežu, administraciju, misije, delegacije, plate i rad aparata koji bi trebalo da predstavlja zajedničku spoljnopolitičku snagu EU.
Međutim, kritičari tvrde da rezultat ne odgovara uloženom novcu.
Ako evropska diplomatska služba ne može brzo da odgovori na geopolitičke potrese, ako nema jedinstvenu liniju u najvećim krizama i ako je stalno potisnuta od nacionalnih prestonica, onda se otvara pitanje šta tačno radi i zašto raspolaže tolikim sredstvima.
Zato rasprava nije samo institucionalna. Ona je i budžetska.
Ako se deo nadležnosti vrati nacionalnim službama ili prebaci na Evropsku komisiju i Savet EU, deo novca koji sada ide kroz EEAS mogao bi da bude preusmeren ili stavljen pod mnogo strožu kontrolu.
Za Kalas, to bi značilo direktno slabljenje političke pozicije.
Informer.rs
