Pentagon je objavio treću grupu deklasifikovanih dokumenata o NLO, a među njima se našao i informativni izveštaj CIA iz januara 1956. godine, u kojem se opisuje navodno kretanje neidentifikovanih objekata između Moskve i Budimpešte.
Dokument ne donosi konačan dokaz da se takav događaj zaista desio, ali je zanimljiv upravo zato što pokazuje šta je američka obaveštajna služba beležila u jeku Hladnog rata, u vreme kada su svaka neobična pojava na nebu, svaki izveštaj iz Istočne Evrope i svaka glasina iz sovjetskog prostora mogli da dobiju obaveštajnu težinu.
Pismo iz Budimpešte pokrenulo slučaj
Izveštaj CIA zasnovan je na svedočenju američkog državljanina mađarskog porekla. On je u novembru 1955. godine primio pismo od svoje nećake, koja je živela u Budimpešti.
Prema njenim navodima, takozvani „leteći tanjiri“ tokom nekoliko nedelja izazivali su veliku napetost među stanovnicima mađarske prestonice.
U pismu se tvrdilo da su neidentifikovani objekti dostizali brzinu od čak 12.000 kilometara na čas. Uz izveštaj CIA bila je priložena i skica koja prikazuje pretpostavljenu putanju njihovog kretanja.
Prema toj skici i opisu, grupa objekata kretala se u strogoj formaciji, pravolinijski, između Budimpešte i Moskve.
Tvrdnje dramatične, dokaza malo
Upravo tu počinje najvažniji problem ovog slučaja. Za navodne letove neidentifikovanih objekata ne postoje drugi zvanični dokumenti niti nezavisne potvrde koje bi potkrepile tvrdnje iz pisma.
Zbog toga ovaj događaj i danas ostaje u sivoj zoni: dovoljno neobičan da bude zabeležen u dokumentaciji CIA, ali nedovoljno potvrđen da bi se mogao tretirati kao čvrsto dokazan slučaj.
Dodatne sumnje izaziva i sama priroda navodnog događaja. Ako je desetak objekata zaista letelo ogromnom brzinom kroz strogo kontrolisan vazdušni prostor Sovjetskog Saveza, takav incident bi gotovo sigurno izazvao reakciju protivvazdušne odbrane.
Teško je zamisliti da bi let takvog obima, na pravcu između Moskve i Budimpešte, ostao potpuno neprimećen u vojnim sistemima tog vremena.
Zašto nema traga u sovjetskim arhivama?
Istraživači ukazuju da bi ovakav slučaj, ako se zaista dogodio, morao da bude zabeležen i u takozvanom „Plavom paketu“ KGB-a, zbirci materijala koja je deklasifikovana još 1991. godine.
Međutim, za sada nema poznatog sovjetskog dokumenta koji bi potvrdio navode iz izveštaja CIA.
Još jedan problem predstavlja mađarska štampa iz tog perioda. Ufolozi koji su proučavali novine iz Budimpešte i Mađarske nisu pronašli javno dostupne tekstove koji bi govorili o masovnim posmatranjima NLO iznad grada.
To je važan detalj, jer se u pismu tvrdilo da su „leteći tanjiri“ izazivali napetost među stanovnicima tokom više nedelja. Da je takva panika zaista bila široko rasprostranjena, očekivalo bi se da makar neki trag ostane u lokalnim izvorima, glasinama, izveštajima ili kasnijim svedočenjima.
Informer
