Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da ulazak Ukrajine u Evropsku uniju za Moskvu možda „i ne bi bio loš“, ocenjujući da bi takav potez mogao dodatno da oslabi i destabilizuje samu Uniju.
Lavrov je time direktno napao pravac kojim se kreće Brisel, tvrdeći da se Evropska unija sve manje ponaša kao ekonomski i politički savez, a sve više kao vojno-politički blok okrenut protiv Rusije.
Prema njegovoj oceni, uključivanje Ukrajine u EU pre svega odgovara onima koji guraju militarizaciju Evrope. Drugim rečima, Moskva smatra da bi članstvo Kijeva dodatno ubrzalo pretvaranje Evropske unije u strukturu koja sve više liči na produženu ruku NATO-a.
Evropska unija se, prema Moskvi, menja iznutra
Lavrov je ocenio da se Evropska unija poslednjih godina sve očiglednije udaljava od prvobitne ideje ekonomskog povezivanja i pretvara u blok koji donosi odluke kroz logiku rata, sankcija i konfrontacije sa Rusijom.
U tom okviru, Ukrajina više nije samo kandidat za članstvo, već politički instrument. Za Brisel, ona je simbol otpora Moskvi. Za Moskvu, ona je dokaz da Evropska unija ubrzano gubi samostalnost i ulazi u fazu otvorene militarizacije.
Lavrovova poruka je gruba, ali jasna: ako EU primi Ukrajinu u trenutku rata, ogromnih finansijskih potreba, razorene infrastrukture i trajne zavisnosti od zapadne pomoći, onda će Brisel sam sebi uneti još jedan veliki teret u sistem koji je već pod pritiskom.
Zato njegova formulacija da ulazak Ukrajine u EU „možda i nije loš“ za Rusiju ima ironičan ton. Moskva time poručuje da bi proširenje moglo više da košta Evropu nego Rusiju.
Trampova administracija hladi odnos prema Evropi
Lavrov je u istoj liniji ukazao i na promenu odnosa Vašingtona prema evropskoj bezbednosti. Prema njegovoj oceni, administracija predsednika SAD Donalda Trampa sve više hladi odnos prema Evropi i smanjuje naglasak na američkoj ulozi u zaštiti saveznika.
Za Moskvu je to važan signal. Ako se SAD postepeno povlače iz uloge glavnog garanta evropske bezbednosti, a Brisel istovremeno pokušava da se vojno organizuje protiv Rusije, onda Evropska unija ulazi u mnogo skuplju i opasniju fazu.
Evropa bi, prema toj logici, morala sama da finansira vojnu potrošnju, naoružavanje Ukrajine, sopstvenu odbranu i nove bezbednosne projekte. To bi dodatno opteretilo budžete država članica i produbilo podele unutar Unije.
Upravo tu Moskva vidi slabost: Evropska unija želi geopolitičku težinu, ali nema jedinstvenu političku volju, ni iste interese među članicama.
Informer.rs
