TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Do 16. godine, Darjina glavna jela bila su meso od jelena ili riba. Dolazak u Srbiju i to je promenio. Prvo što je zavolela bila je pljeskavica, zbog čega je ubrzo “nabacila” koji kilogram viška. A sarme je jela i u Anadiru.
Darja Gončarova (23) devojka je iz Anadira, koja već šest godina živi u našoj zemlji
Kaže da joj se zime u Srbiji ne dopadaju, jer nema snega. Došla je iz glavnog grada Čukotske oblasti i studira Višu turističku školu…
Ljudi je posle upoznavanja po pravilu pitaju dve stvari – da li ume da napravi iglu i jede li meso od foke
To mi je simpatično. U nekom trenutku počela sam da se šalim i ispričala da sam u Srbiji prvi put obukla farmerke, patike i jaknu. Govorila sam, mrtva ozbiljna, da su mi u domovini pravili odelo od krzna jelena i kapu od krzna foke. Čuvala sam medveda kod kuće, a jelenima sam se vozila do škole. Ljudi su to prihvatali bez imalo sumnje u ono što govorim.
Ovako, za Novosti, kroz osmeh, prepričava “bele” laži Darja Gončarova (23), jedina Eskimka u Srbiji.
Pitali su me da li sam Japanka, Ruskinja, Filipinka, Kineskinja, Kazahstanka… Samo niko nije mogao da pretpostavi da sam Eskimka.
Pre šest godina, njena majka, Ruskinja poreklom, preudala se za Srbina, i od tada je naša zemlja njen dom. Taj mart 2013. godine i dolazak u Beograd iz rodnog Anadira, ova studentkinja Više turističke škole nikada neće zaboraviti.
Anadir je glavni grad Čukotske oblasti, na granici sa Aljaskom – započinje priču Darja.
Od njega do Moskve put avionom traje devet časova, i još tri časa je potrebno do Beograda. Majka Viktorija i ja smo sa minus 46 stepeni došle na plus 20. U Anadiru je sneg dosezao do prvog sprata, a te godine trava je kod vas bila zelena. Po sletanju u Beograd, sela sam u travu i počela da je milujem. Nisam mogla da verujem šta vidim.
Više od pola godine trebalo joj je da se prilagodi vremenskoj zoni i novom načinu života. Tog leta bilo joj je najteže – kosa joj je izgorela, pucali su joj očni kapilari, gušila se…
U Anadiru je tokom proleća maksimalna temperatura pet stepeni, u jesen bude do minus 15, a leti, ako dođe do 25 stepeni, kao da smo na Havajima. Trenutna temperatura u Beogradu mi je idealna, jer mnogo volim da se ušuškam u džempere i šalove. Zime mi se ne dopadaju, jer nema snega – kaže Eskimka.
Pre nego što je upisala srednju Turističku školu, odlučila je da nauči osnovne reči kako bi mogla da se sporazume. Nastavu je slušala na srpskom, a onda je gradivo sa očuhom Nebojšom prevodila na ruski da bi mogla da ga savlada.
Očuh mi je rekao da sama odlučim da li ću da naučim srpski, što sam želela, jer sada ovde živim i poštujem vaš narod. Bilo bi ružno da nekoga prisiljavam da pričamo na ruskom ili engleskom – priznaje naša gošća.
Do 16. godine, Darjina glavna jela bila su meso od jelena ili riba. Dolazak u Srbiju i to je promenio. Prvo što je zavolela bila je pljeskavica, zbog čega je ubrzo “nabacila” koji kilogram viška. A sarme je jela i u Anadiru.
- Čvarci i musaka od krompira su mi se takođe mnogo dopali. Ajvar je nešto najlepše što sam probala. Knedle sa šljivama obožavam, a “bananice” i “plazma” su mi omiljeni slatkiši. Sve sam to probala u prvih dvadesetak dana po dolasku – priznaje ova mlada devojka.
Prema Darjinim rečima, manom je smatrala veliku srdačnost i radoznalost Srba, budući da su Eskimi zatvoreni ljudi. Ipak, s vremenom je promenila mišljenje, i, kako priznaje, i sama postala takva. Voli da ode u kafanu sa društvom, a pesma koju rado poruči je “Vidovdan”. Velika želja joj je da obiđe Kosovo, budući da je veći deo naše zemlje već posetila.
Teško mi je da slušam o patnji koju su ljudi tamo proživeli – kaže Darja.
Imam nekoliko drugarica koje su sa porodicama morale da odu odatle i od njih sam o tom delu zemlje čula lepe stvari.
O povratku u Anadir, međutim, ne razmišlja.
- Tamo mi je cela familija, ali ipak nemam želju da se vratim. U Srbiji mi se, zasada, mnogo dopada. Ja sam avanturista, i po završetku škole bih volela da pronađem posao na nekom drugom mestu. Kanada mi po svim parametrima odgovara. Videćemo kuda će me život odvesti – zaključuje Gončarova.
Po dolasku u Beograd, jedan od najvećih doživljaja bio joj je odlazak na slavu kod očuhovih rođaka. Na Đurđevdanu je prvi put čula trubače i videla kako se veseli na stolu. Od tada, živi za oktobar, kada sa porodicom i prijateljima proslavlja Svetu Petku.
Iako se u Anadiru govori ruski, za koji važi mišljenje da je srodan srpskom, Darja kaže da joj nije bilo lako da savlada naš jezik.
Problem je u tome što ruske i srpske reči koje se isto izgovaraju imaju različito značenje. Ono što je za vas “ponos”, za Ruse je “proliv”. Najviše sam se mučila da naučim da izgovorim reči “zamrzivač”, “hulahopke” i “helikopter” – kroz smeh priča Darja.
