Kina je na putu da u narednih pet godina prestigne Sjedinjene Američke Države i postane najveći proizvođač nuklearne energije na svetu, pokazuje nova analiza istraživačke firme Gavekal Technologies.
Amerika i dalje ima najveću postojeću flotu nuklearnih reaktora, ali Kina gradi brže, agresivnije i planski. Prema analizi, skoro polovina svih nuklearnih reaktora koji se trenutno grade u svetu nalazi se upravo u Kini, što joj daje ogromnu prednost u narednoj deceniji.
Damijen Ma, vodeći analitičar Gavekala za novu energiju, ocenio je da će Kina „ubedljivo imati najdinamičniju i najvažniju nuklearnu industriju na svetu do 2035. godine“.
Veštačka inteligencija traži ogromne količine struje
Glavni razlog za novi nuklearni zamah nije samo klasična industrija, već i eksplozivan rast potrošnje električne energije zbog veštačke inteligencije. Data centri, superračunari, čipovi i sistemi za obradu ogromnih količina podataka traže stabilnu, stalnu i snažnu energetsku bazu.
Za razliku od solarne i vetroenergije, nuklearne elektrane mogu da proizvode struju bez prekida, bez obzira na vremenske uslove. Upravo zato Peking nuklearnu energiju vidi kao ključnu podršku za digitalnu ekonomiju, razvoj veštačke inteligencije i industrijsku proizvodnju koja mora da radi bez zastoja.
Kina ne želi da razvoj najvažnijih tehnologija budućnosti zavisi od nestabilnog snabdevanja energijom. Zbog toga istovremeno gradi obnovljive izvore, mrežu, baterije i nuklearne kapacitete, ali nuklearna energija dobija posebno mesto jer obezbeđuje stalnu baznu proizvodnju.
Zatvaranje Ormuskog moreuza menja računicu
Analiza Gavekala dolazi u trenutku kada zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno pojačava strah od energetskih poremećaja. Kroz taj pravac prolazi ogroman deo svetske trgovine naftom, a svaka kriza u Persijskom zalivu odmah podiže pitanje sigurnosti snabdevanja.
Za Kinu, koja je veliki uvoznik energenata, takav rizik ima direktnu stratešku težinu. Što je veća zavisnost od pomorskih ruta i uvoza fosilnih goriva, to je jači pritisak da se kod kuće gradi stabilan izvor električne energije.
Nuklearna energija u toj računici nije samo pitanje klime, već pitanje nacionalne bezbednosti. Peking želi manje zavisnosti od spoljnih šokova, manje izloženosti pomorskim krizama i više kontrole nad sopstvenim energetskim sistemom.
Amerika ima prednost, ali Kina ima tempo
SAD i dalje raspolažu najvećim brojem operativnih nuklearnih reaktora na svetu. Međutim, američki problem je tempo. Veliki deo nuklearne infrastrukture je star, novi projekti se grade sporo, skupo i uz česta kašnjenja, dok Kina svake godine dodaje nove kapacitete.
Kineski model se oslanja na državnu podršku, dugoročno planiranje, domaću industriju i serijsku izgradnju. Kada se isti tipovi reaktora grade u više talasa, troškovi se lakše kontrolišu, a rokovi postaju kraći.
U Americi je situacija drugačija. Projekti često zapinju na finansiranju, regulativi, lokalnim sporovima i visokim troškovima radova. Zato Vašington može da ima veću postojeću flotu, ali Peking ima jači zamah.
Nuklearna energija postaje deo tehnološkog rata
Trka u nuklearnoj energiji više nije odvojena od šireg američko-kineskog nadmetanja. Veštačka inteligencija, čipovi, industrijska proizvodnja, data centri i vojna tehnologija traže ogromne količine struje.
Ko bude imao jeftiniju, stabilniju i sigurniju energiju, imaće prednost i u tehnološkoj trci. Kina to razume i zato nuklearnu energiju ne posmatra kao izolovan sektor, već kao temelj buduće industrijske moći.
Ako Peking zaista prestigne Vašington u proizvodnji nuklearne energije, to neće biti samo energetski podatak. To će biti znak da se menja i odnos snaga u globalnoj industriji, tehnologiji i strateškom planiranju.
Kina gradi ono što drugima sporo ide
Dok se mnoge zapadne zemlje godinama raspravljaju o dozvolama, troškovima i političkim rizicima nuklearne energije, Kina gradi. Upravo u tome je njena prednost.
Peking ne računa samo na jedan izvor energije. Kina istovremeno širi solarne i vetroelektrane, ulaže u mrežu i baterije, ali nuklearna energija ostaje ključna za stabilnost sistema.
Zato Gavekalova procena ima širi značaj. Kina ne prestiže Ameriku slučajno, već zato što gradi energetsku bazu za sledeću fazu globalne ekonomije.
Informer.rs
