Oružane snage Ukrajine izvele su masovan napad na ruske gradove krstarećim raketama i bespilotnim letelicama, a Čeboksari su, prema navodima iz ukrajinskih izvora, gađani raketama FP-5 „Flamingo”.
Objavom na društvenim mrežama to je praktično potvrdio Denis Štilerman, suosnivač kompanije Fire Point, koja proizvodi krstareće rakete „Flamingo”. Njegova objava usledila je posle izveštaja o eksplozijama i požaru u Čeboksarima, gde je, prema prvim informacijama, pogođeno jedno od industrijskih postrojenja.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su sistemi PVO tokom noći oborili 326 ukrajinskih dronova iznad različitih regiona zemlje. Upozorenja zbog opasnosti od raketa i bespilotnih letelica uvedena su u više oblasti, uključujući Uralski federalni okrug, Jugru, Tjumensku oblast i Permski kraj.
Čeboksari pod udarom „Flaminga”
Čeboksari su se ponovo našli u centru pažnje zbog tvrdnji da su na grad lansirane ukrajinske krstareće rakete FP-5 „Flamingo”. Reč je o oružju koje Ukrajina sve češće pominje kao sredstvo za duboke udare po ruskoj teritoriji.
Prema informacijama koje su se pojavile posle napada, jedna od raketa pogodila je područje industrijskog preduzeća, nakon čega je izbio požar. Lokalni izvori navode da su se u gradu čule eksplozije, dok su hitne službe upućene na teren.
Zvanični podaci o razmerama štete još se utvrđuju. Za sada nema potpune slike o tome koliko je objekata pogođeno i da li ima povređenih, ali sam izbor Čeboksara kao mete pokazuje da Kijev nastavlja da pomera domet napada duboko u unutrašnjost Rusije.
Rusija tvrdi da je oborila 326 dronova
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oboreno 326 ukrajinskih bespilotnih letelica. Prema tim navodima, dronovi su presretani iznad više regiona, što ukazuje na pokušaj OSU da razvuku rusku protivvazdušnu odbranu na širokom prostoru.
— Denys Shtilierman (@DenShtilierman) June 10, 2026
Takav broj dronova pokazuje da se ne radi o izolovanom napadu na jednu tačku, već o koordinisanoj operaciji koja je istovremeno otvorila više pravaca. Cilj takvih udara obično je da se PVO preoptereti, da se izazove panika u pozadini i da se pogode industrijski, energetski ili vojni objekti.
Ruske vlasti su zbog toga u više regiona uvodile režime opasnosti, a stanovništvo je pozivano da prati upozorenja i izbegava kretanje tokom aktiviranja sirena.
Prva uzbuna zbog dronova u Omskoj oblasti
Posebnu pažnju izazvala je Omska oblast, gde je prvi put proglašena povećana opasnost od dronova. To je važno jer se Omsk nalazi daleko od linije fronta, pa sama uzbuna pokazuje koliko se proširio domet ukrajinskih udara.
Pored Omske oblasti, režim raketne opasnosti bio je na snazi u Uralskom federalnom okrugu, Jugri, Tjumenskoj oblasti i Permskom kraju. Upozorenja u tako udaljenim regionima pokazuju da se ruska pozadina sve češće nalazi pod pritiskom, čak i tamo gde se rat ranije osećao samo kroz vesti sa fronta.
Za Moskvu je to ozbiljan problem, jer svaki novi napad na duboku pozadinu traži dodatno raspoređivanje PVO sistema, radara i mobilnih grupa za presretanje dronova.
Ko je Denis Štilerman
Denis Štilerman je jedan od ljudi koji se povezuju sa ukrajinskom kompanijom Fire Point, proizvođačem raketa FP-5 „Flamingo”. Njegove objave se prate jer su i ranije korišćene kao signal da je određeni napad izveden upravo tim tipom rakete.
Prema ranijim izveštajima, Štilerman je već iznosio tvrdnje o ukrajinskim raketnim kapacitetima i najavljivao mogućnost udara po Moskvi. Takođe su se pojavljivale i njegove izjave o tome da bi Ukrajina teoretski mogla da napravi nuklearnu bombu, što je izazvalo dodatnu pažnju i reakcije.
Zbog toga se njegova najnovija objava posle napada na Čeboksari u ruskim izvorima tumači kao potvrda da su u napadu korišćene rakete FP-5 „Flamingo”.
Ukrajina sve više gađa duboku pozadinu
Noćašnji napad uklapa se u širi obrazac ukrajinske strategije. OSU sve češće pokušavaju da pogode ciljeve daleko od linije fronta, uključujući rafinerije, fabrike, vojne pogone, skladišta i objekte infrastrukture.
Kombinacija krstarećih raketa i velikog broja dronova posebno je opasna za odbranu, jer primorava PVO da istovremeno prati spore bespilotne letelice, niskoleteće rakete i moguće mamce.
Ako su u napadu na Čeboksari zaista korišćene rakete FP-5 „Flamingo”, to znači da Ukrajina pokušava da pokaže da može da pogađa ciljeve na znatno većoj udaljenosti i da ruska unutrašnjost više nije van domašaja.
Rat se sve dublje prenosi u Rusiju
Masovni napad na ruske gradove pokazuje da se rat sve više prenosi daleko iza fronta. Čeboksari, Omska oblast, Ural, Jugra, Tjumenj i Permski kraj više nisu samo geografski udaljene tačke, već prostor u kojem se uvode uzbune i prati kretanje dronova i raketa.
Za Ukrajinu, ovakvi napadi imaju cilj da pokažu domet, oslabe rusku logistiku i nateraju Moskvu da deo odbrane povuče daleko od fronta. Za Rusiju, to znači da se mora braniti mnogo veći prostor, uz stalnu opasnost od novih udara.
Noćašnji talas raketa i dronova zato nije samo još jedan napad u nizu. On pokazuje da se front sve više širi u dubinu Rusije, a da će industrijski i vojni ciljevi daleko od Donbasa, Harkova ili Zaporožja ubuduće sve češće biti deo rata.
Informer.rs
