Ruske snage bi, prema scenariju jedne štabne vežbe, mogle da stignu do prilaza Viljnusu za svega pet dana ukoliko bi NATO oklevao sa odgovorom, objavio je britanski Tajms.
U tekstu Tajmsa opisuje hipotetički napad na Litvaniju iz tri pravca: preko Letonije, iz Belorusije i iz ruske Kalinjingradske oblasti. Vežba ne znači da je takva operacija u toku, ali pokazuje koliko se ozbiljno u zapadnim vojnim krugovima razmatra najopasniji scenario na istočnom krilu NATO-a.
Viljnus skoro opkoljen petog dana
Prema scenariju koji prenosi Tajms, ruske snage bi prvo otvorile pritisak sa istoka, preko oblasti Latgale u Letoniji, a zatim bi se spustile prema litvanskoj teritoriji. Istovremeno bi iz Belorusije krenuo udar ka Viljnusu, preko relativno kratkog prostora koji litvansku prestonicu deli od granice.
U toj varijanti, posle samo nekoliko dana borbi, ruske jedinice bi stigle do predgrađa Viljnusa i gotovo poluopkolile grad do kraja petog dana.
Treći pravac napada išao bi iz Kalinjingrada, ruske eksklave između Poljske i Litvanije. Taj pravac je za NATO posebno osetljiv, jer bi svaki ozbiljniji prodor iz Kalinjingrada mogao da preseče veze između baltičkih država i ostatka Alijanse.
U vežbi je prikazano da bi Rusija posle proboja brzo učvrstila preuzetu teritoriju i proglasila je zonom pod svojim nuklearnim kišobranom. Upravo taj detalj zaustavlja NATO od prelaska u punu operaciju, jer svaka sledeća odluka postaje pitanje direktnog sudara sa nuklearnom silom.
NATO okleva, Litvanija ostaje sama u prvim danima
Najmračniji deo scenarija nije samo brzina ruskog prodora, već pretpostavka da saveznici ne reaguju odmah.
Tajms navodi da Litvanija i nemačka brigada raspoređena u zemlji u prvim danima pokušavaju da zaustave napad gotovo same, dok ostale članice NATO-a raspravljaju o odgovoru.
To je suština straha u baltičkim državama. Njima ne treba pomoć posle dve nedelje, nego u prvih 48 sati. Ako Rusija za kratko vreme preuzme ključne pravce, postavi protivvazdušnu odbranu, dovede raketne sisteme i zatim sve pokrije nuklearnom pretnjom, svaka kasnija intervencija postaje mnogo teža.
Zato se u ovakvim analizama stalno vraća isto pitanje: može li NATO da reaguje dovoljno brzo ili će se odluke ponovo zaglaviti u političkim raspravama dok se stanje na terenu menja iz sata u sat.
Dronovi kao jedino brzo rešenje
Tajms kao mogući odgovor izdvaja masovnu upotrebu nemačkih dronova-kamikaza Helsing HX-2, koje opisuje kao zapadni odgovor na ruski „lancet“.
U alternativnoj verziji iste štabne vežbe, Litvanija i saveznici imaju 12.000 takvih dronova. Tada se rusko napredovanje, prema tom scenariju, znatno usporava, a ruske snage u prvih deset dana trpe velike gubitke.
Poruka je jasna: Evropa nema dovoljno vremena da čeka nove tenkove, avione i skupe sisteme koji se proizvode godinama. Ono što može brzo da se napravi, skladišti i masovno koristi jesu dronovi.
HX-2 se u tekstu predstavlja kao oružje koje može da radi i pod jakim elektronskim ometanjem, da traži ciljeve na frontu i da udara oklop, artiljeriju, logistiku i kolone u pokretu. Upravo to je iskustvo iz Ukrajine već pretvorilo u novo pravilo modernog rata: ko ima više dronova i bolju mrežu za njihovo navođenje, može da zaustavi i mnogo skuplje jedinice.
Članak ili reklama za nemačke dronove
Ipak, u celoj priči postoji i očigledna senka. Štabna vežba koju opisuje Tajms finansirana je uz učešće kompanije Helsing, upravo firme koja proizvodi dron HX-2.
Zato tekst ne deluje samo kao hladna vojna analiza, već i kao snažna poruka evropskim vladama da moraju brzo da kupuju baš tu vrstu naoružanja.
Posebno je zanimljivo da je Ukrajina ranije imala problema sa nabavkom tih nemačkih dronova. Kijev je u januaru privremeno zaustavio kupovinu zbog uočenih tehničkih problema, što celu priču čini još osetljivijom. Sa jedne strane, dronovi se predstavljaju kao spas za Litvaniju. Sa druge, zemlja koja ih najviše koristi u realnom ratu već je nailazila na teškoće.
To ne znači da su HX-2 neupotrebljivi, ali znači da se ovakve analize moraju čitati pažljivo. Nije isto kada vojni eksperti procenjuju opasnost i kada proizvođač oružja finansira vežbu u kojoj se baš njegovo oružje pokazuje kao rešenje.
Informer.rs
