Uspešna ispitivanja interkontinentalne balističke rakete „sarmat“ i nedavne nuklearne vežbe trebalo bi da nateraju Zapad da trezveno sagleda posledice politike koju vodi prema Rusiji, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu.
On je na sastanku Komiteta sekretara saveta bezbednosti Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti poručio da Moskva smatra da NATO ubrzano povećava vojni i obaveštajni pritisak u regionima koji se nalaze uz granice država članica ODKB-a.
„Sarmat“ kao poruka zapadnim stratezima
Šojgu je ocenio da će nova ruska testiranja imati politički efekat, jer bi, prema njegovim rečima, trebalo da zaustave najagresivnije planove u zapadnim vojnim krugovima.
Uveren sam da će nedavna uspešna ispitivanja balističke rakete ‘sarmat’ i nuklearne vežbe održane prošle nedelje ublažiti žar zapadnih stratega i naterati ih da trezveno sagledaju potencijalne posledice svoje avanturističke politike prema Rusiji i njenim saveznicima – rekao je Šojgu.
„Sarmat“ je u ruskoj vojnoj doktrini predstavljen kao jedno od najvažnijih strateških oružja. Moskva ga vidi kao sredstvo odvraćanja, ali i kao poruku da eventualni direktan sukob sa Rusijom ne bi mogao da ostane ograničen na lokalni front.
Šojgu je upravo na tome insistirao: Zapad, kako tvrdi, mora da razume da povećavanje vojnog pritiska na Rusiju i njene saveznike nosi posledice koje daleko prevazilaze trenutnu krizu u Ukrajini.
NATO označen kao glavna pretnja
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije rekao je da se međunarodna bezbednosna situacija brzo pogoršava i da se u zoni odgovornosti ODKB-a pojavljuju novi izazovi.
Posebno je izdvojio zapadne granice organizacije, gde Moskva vidi najveći rizik zbog širenja vojne infrastrukture NATO-a i jačanja obaveštajnih aktivnosti Alijanse.
- Novi izazovi i pretnje pojavljuju se u oblasti odgovornosti organizacije, pored postojećih. Situacija je posebno napeta duž zapadnih granica ODKB-a. Glavna pretnja dolazi od NATO-a i njegovih zemalja članica takozvane civilizovane Evrope, koje su zapale u revanšističko i militarističko besnilo – rekao je on.
Ovakva formulacija pokazuje koliko je Moskva zaoštrila ton prema evropskim članicama NATO-a. U ruskoj proceni, više nije reč samo o podršci Ukrajini, već o dugoročnom vojnom premeštanju Alijanse ka ruskim i savezničkim granicama.
Rastu vojni budžeti NATO-a
Šojgu je posebno ukazao na rast vojnih izdataka zemalja NATO-a. Pozvao se na izveštaj generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea za 2025. godinu, u kojem je, kako je naveo, istaknuto da su ukupni vojni rashodi članica dostigli više od 1,5 biliona dolara.
Prema oceni Moskve, takav rast budžeta nije odbrambeni potez, već deo pripreme Zapada za dugoročnu konfrontaciju.
- Lideri su daleko od najbogatijih zemalja Istočne Evrope i baltičkih država, koje troše oko četiri odsto svog nacionalnog BDP-a na navodnu ‘odbranu’ – dodao je Šojgu.
Time je direktno ciljao države koje se poslednjih godina najglasnije zalažu za oštriji kurs prema Rusiji, veće isporuke oružja Ukrajini i trajno prisustvo NATO snaga na istočnom krilu Alijanse.
ODKB pred novim pritiscima
Poruka iz Moskve nije bila upućena samo Zapadu, već i saveznicima Rusije u ODKB-u. Šojgu je praktično zatražio da organizacija bez odlaganja procenjuje rizike, prati aktivnosti NATO-a i jača koordinaciju među državama članicama.
Za Rusiju, ODKB u ovom trenutku ima sve veću ulogu, jer se bezbednosni pritisak više ne posmatra kao pitanje jednog fronta, već kao širi pojas nestabilnosti – od istočne Evrope, preko Kavkaza i centralne Azije, do Bliskog istoka.
U tom okviru, „sarmat“ i nuklearne vežbe nisu predstavljeni samo kao vojna demonstracija, već kao politička poruka: Moskva želi da Zapad shvati da svako dalje zaoštravanje ima granicu iza koje se otvara mnogo opasniji scenario.
Šojgu je zato nastupio bez diplomatskog ublažavanja. Njegova poruka svodi se na upozorenje da Rusija i njeni saveznici prate svaki korak NATO-a, računaju cenu mogućeg sukoba i smatraju da je upravo strateško odvraćanje najbolji način da se zapadni planeri zaustave pre nego što situacija izmakne kontroli.
