Kineski predsednik Si Đinping oštro je kritikovao Japan tokom razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Pekingu, a tema koja nije bila planirana unapred pretvorila se u najnapetiji trenutak dvodnevnog samita, objavio je Fajnenšel tajms.
Prema navodima lista, Si je podigao glas dok je govorio o, kako je rekao, „remilitarizaciji“ Japana i politici japanske premijerke Sanae Takaiči. Američki zvaničnici bili su iznenađeni, jer Japan nije bio među glavnim temama koje su pripremane za susret dvojice lidera.
Nekoliko izvora upoznatih sa razgovorima opisalo je taj deo sastanka kao najžešći trenutak samita. Si je, prema Fajnenšel tajmsu, posebno kritikovao rast japanskih vojnih izdataka i sve otvoreniji bezbednosni kurs Tokija.
Tramp branio Japan zbog Severne Koreje
Donald Tramp je na Sijeve primedbe odgovorio da Japan mora da jača bezbednosne mere zbog sve veće pretnje iz Severne Koreje. Time je pokušao da objasni zašto Tokio menja dosadašnju odbrambenu politiku, ali nije direktno povezao japansko naoružavanje sa Kinom.
Za Peking je, međutim, japanski zaokret mnogo šire pitanje. Kina već dugo optužuje Tokio da napušta posleratna ograničenja i da pod izgovorom regionalnih pretnji obnavlja vojnu moć. Posebno joj smeta stav japanske premijerke Sanae Takaiči prema Tajvanu, jer je ranije sugerisala da bi kineski napad na ostrvo mogao da predstavlja egzistencijalnu pretnju za Japan.
Odnosi Pekinga i Tokija dodatno su pogoršani nakon tih izjava. Kina je pojačala pritisak na Japan, uključujući trgovinske mere i upozorenja svojim građanima u vezi sa putovanjima, dok Tokio sve otvorenije govori o potrebi većih odbrambenih sposobnosti.
Japan između američke zaštite i kineskog pritiska
Tema Japana posebno je osetljiva jer se u Aziji sve više prepliću tri krize: Tajvan, Severna Koreja i rast kineske vojne moći. Japan se nalazi u samom centru tog trougla, kao najvažniji američki saveznik u regionu i zemlja koja sve brže menja svoju bezbednosnu politiku.
Tokio je poslednjih godina povećao izdvajanja za odbranu, ublažio deo ograničenja za izvoz vojne opreme i otvorio raspravu o pitanjima koja su decenijama bila politički tabu. Fajnenšel tajms navodi da je upravo taj pravac izazvao Sijevu oštru reakciju pred Trampom.
Američki analitičari ocenjuju da bi kineski pritisak mogao da proizvede suprotan efekat od onog koji Peking želi. Što Kina agresivnije kritikuje Japan, to Tokio ima jači argument da se dodatno naoružava, produbljuje veze sa SAD i traži šire bezbednosne aranžmane sa saveznicima u Indo-Pacifiku.
Zbog toga je Sijev nastup pred Trampom važniji od same diplomatske scene. On pokazuje da Kina Japan više ne posmatra samo kao američkog saveznika, već kao sve aktivnijeg vojnog aktera u regionu. Tramp je, s druge strane, morao da balansira između odbrane Tokija i želje da razgovori sa Pekingom ne skliznu u otvoreni sukob.
Ako je suditi po tonu sastanka, Japan će u narednim mesecima biti jedna od najosetljivijih tačaka odnosa SAD i Kine. Ono što je počelo kao razgovor Trampa i Sija o velikim globalnim temama, pretvorilo se u jasnu poruku Pekinga: kinesko rukovodstvo smatra da japansko naoružavanje više ne može da se tretira kao sporedna tema.
Informer
